Шарене народне ношње, музика која осваја, разиграна кола и мелодичне песме које изазивају вулкан емоција… Бугарске народне песме и игре су током векова очувале дух Бугара, у њима се огледа виталност и емотивност нашег народа.
Бугарска темпераментна кола, најчешће у неправилном ритму, су саставни део визиткарте наше земље у иностранству. А наступи бугарских фолклорних ансамбала дижу публику на ноге.
Није мало младих људи који се заљубљују у наше народне игре и оне за њих нису само начин за ослобађање од стреса. Међу њима је Марија Делимихалева са којом вас састајемо у прилогу Магија народног плеса плени све више младих.
Саставила: Венета Николова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..