Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Глуво камење шапуће… Стене „гутају“ звук, нема и одјека

Фотографија: bg.wikipedia.org

Древни култни комплекс стеновитих формација у источном делу планине Родопе деценијама привлачи истраживаче и туристе. Мештани су му дали име Глуво камење.

Реч је о преко 500 удубљења исклесаних у стенама дуж обале реке Арда. Могу се видети на површини од преко 1 квадратног километра. Први су о том комплексу (почетком 20. века) писали чешки научници – браћа Херман и Карел Шкорпил, који важе за утемељиваче научне археологије у Бугарској. Међутим, разоткривање његових тајни почело је тек 2008. године.

Шта показују резултати археолошких ископавања на том локалитету? Зашто је комплекс добио име Глуво камење? Одговоре на ова и нека друга питања даје у интервјуу Радио Бугарској дугогодишњи истраживач комплекса доц. Георги Нехризов у прилогу Глуво камење шапуће….

Саставила: Миглена Иванова

Превела: Албена Џерманова






Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети Јован Рилски – један од највољенијих и најпоштованијих бугарских светаца

Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..

објављено 19.10.24. 10.05

Почињу Горешњаци

У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..

објављено 15.7.24. 10.35

БПЦ 11. маја црква слави успомену на Свету браћу Ћирила и Методија

Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..

објављено 11.5.24. 07.20