Управљање ризиком у пољопривреди је важан аспекат одрживог развоја сектора. Осим климе и болести, које представљају основни ризик у пољопривреди и сточарству, постоји још један важан фактор – тржишни ризици. И то се видело у условима пандемије Covid-19, када је дошло до поремећаја испорука.
Тема анализе и решавања ризика у пољопривреди биће водећа за време Међународне научне конференције „Пољопривреда и снабдевање храном: тржишта и аграрне политике“, која се отвара данас у Софији. Дводневни форум се организује седму годину заредом, а њиме Институт за аграрну економију обележава 85. годишњицу свог оснивања.
Директор Института, доц. др Божидар Иванов, је аутор првог реферата у оквиру форума, у којем ставља акценат на приступ процени ризика у пољопривреди и као пример наводи последице афричке куге свиња у Бугарској:
„Што се тиче афричке куге свиња, која се појавила 2019. године, ми смо били још једна земља у низу коју је пандемија погодила. Прошли смо прилично лако. Директни губици у сектору узгоја свиња износе око 4%. Ако њима додамо и индиректне губитке, а ми их меримо претежно изгубљеним репродуктивним животињама, онда губици износе око 10%.“
Бугарска пољопривреда има бар два лица – истакао је у интервјуу Радио Бугарској доц. др Божидар Иванов:
„Бугарска модерна пољопривреда фармера који су се појавили последњих 20 година – то је једно лице. Ти фармери су по свом менталитету све ближи суштини савременог фармерства што подразумева да се они занимају за новине, да желе да уводе новине, да буду активни, јер само преко иновација, модернизације, инвестиција у науку и знање, они могу бити конкурентни. Наравно у животу се не може све учинити џиновским корацима – постоји и континуитет. Тако да имамо и традиционалну пољопривреду – ону малих и средњих пољопривредних газдинстава. Међутим, када говоримо о технологијама и иновацијама, морамо знати да оне имају своју цену која никако није мала.“
Може ли и у којој мери пољопривреда утицати на регионалну политику у нашој земљи?
„Тежња је да постоји балансирани територијални развој, да региони буду изједначени и да се заустави миграција, жеља људи да живе у великим градовима који нуде много веће могућности за лично остварење. Пољопривреда остаје основно средство за живот првенствено у селима где је њен удео у економским делатностима најмање 50%. Пољопривреда је важна грана у планинским, високопланинским и слабо насељеним регионима, где нема друге могућности.
Који је оптимистични сценарио бугарског села?
„Мислим да ће у будуће технологије, модернизација, способност људи да се остваре на професионалном и личном плану не само у великом граду поново отворити опцију за повратак у села. Али то се неће ускоро десити, нити наредних 10-20-30 година. Међутим, не смемо дозволити да дотада села нестану!“.
Током два дана Међународне научне конференције „Пољопривреда и снабдевање храном: тржишта и аграрне политике“ очекује се да ће у бугарској престоници боравити експерти из САД, Италије, Пољске, Румуније и Северне Македоније.
Превела: Албена Џерманова
Фотографие: Иво Иванов и iae-bg
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..