Митровдан је велики хришћански празник. На тај дан славимо Светог великомученика Димитрија Солунског који је рођен у Солуну у ІІІ веку. Отац му је био солунски градоначелник, дубоко верујући хришћанин. У оно време су власти прогањале хришћанство те је зато породица чувала у тајности своју вероисповест. Према црквеним предањима, Свети Димитрије је рођен уз чудесну помоћ. Његови родитељи дуго нису имали дете – патили су и молили се свом Богу да им да наследника. Син који им се родио био је обдарен изузетним квалитетима. Лепи младић, који је стекао добро образовање, такође је постао ревносни хришћанин. Погинуо је мученички за своју веру, а на његовом гробу у Солуну подигли су малу цркву. Данас се на њеном месту налази велелепна базилика у којој се чувају мошти Светог Димитрија.
У народу је Дан Светог Димитрија познат још као Митровдан, а месец октобар се у старини звао „Димитровски“ или „Митровски“.
У бугарском фолклору Свети Димитрије заузима посебно место. У народним бајкама он поседује необичну духовну снагу. Његов лик подсећа на прабугарске жреце, на легендарне исцелитеље и видовњаке. Он може да прориче какво ће бити време – зато народ верује да ако на Митровдан пада киша, биће облачно и кишовито и на Ђурђевдан. Према народном предању, у поноћ пред Митровдан небо се отвара, а сам светац се сматра заштитником зиме и снега.
Више о народним веровањима и „Митровском месецу“ прочитајте и чујте ОВДЕ.
Превела: Албена Џерманова
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..