Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

По завршетку кризе на сцену ће изаћи социјални предузетници

Фотографија: Pixabay

У Бугарској скоро 4.700 организација послује по принципу социјалног предузетништва и својом делатношћу ствара 1-2% БДП земље. С друге стране, сектор социјалне и солидарне економије у ЕУ учествује са 7-8% у формирању БДП.

Епидемија коронавируса и криза која је уследила намећу питање потребе за преиспитивањем улоге социјалног предузетништва, посебно када се узме у обзир да „социјална економија обухвата више сфера, има далеко већи смисао него подршка осетљивим групама и утиче позитивно на људе и животну средину,“ рекла је у интервјуу БНР Ивана Мурџева из Националног удружења малих породичних фирми и прерађивача.

Ивана Мурџева
„Нажалост, ове године се све што смо до сада знали о животу променило из корена,“ рекао је Гавраил Гавраилов, професор Пловдивског универзитета и додао: „Практички, у већем делу земље нема социјалних предузетника или су се сакрили и чекају исход кризе.“ Стручњак прогнозира да ће се, кад криза прође, појавити многи нови социјални предузетници који ће покушати да надокнаде настале губитке и одсуство адекватне државне политике, не само у области социјалне заштите. Гавраилов као пример наводи везу између културног туризма у Старој Загори и неминовног гашења централа на угаљ у том делу земље.

Гавраил Гавраилов
„Претпостављам да ће управо тада, кад почну ти процеси, социјални предузетници ступити на сцену и понудити своју алтернативу. Већина њих ће вероватно ући у сектор туризма јер ће се, по затварању централа, имиџ овог дела Бугарске као места погодног за рекреацију и породични одмор нагло побољшати,“ сматра Гавраилов.

Према њему, већ имамо прве особе које су се определиле и укључиле у овај вид предузетништва. „Питање је да видимо где је линија раздвајања између тзв. комерцијалног предузетништва и људи који мењају окружење,“ истиче он и сам себи одговара: „у осећају среће и задовољства оним што си урадио и што ћеш оставити будућим генерацијама.“

Природа постаје све битнији фактор у нашем животу, каже Гавраил Гавраилов. Последња година нам је, према његовим речима, јасно показала борбу између микро и макро света, између вируса и људи.

„Главни дефицит данас је недостатак солидарности. Ми живимо у једном природном, исконском стању – свако ратује против свакога. Прекинути су и социјални контакти, а за то није крива само пандемија. Што више желимо да економски напредујемо, то више уништавамо животну средину и будућност наше деце. А то свакако утиче на наш осећај среће,“ рекао је Гавраилов.

Припремила: Дијана Цанкова

Извор: Христо Ботев – БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Снимки: Pixabay, Кирил Чобанов, Facebook /Гавраил Гавраилов



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хесус Кабајеро – Менaџер године у Бугарској за 2024. годину

Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..

објављено 5.11.24. 09.19

Бугарска потписала уговор о новим нуклеарним капацитетима с компанијама „Вестингхаус“ и „Хјундаи“

НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..

објављено 4.11.24. 14.31

Европски модел субвенционисања нарушава пољопривредну производњу у земљи

За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..

објављено 31.10.24. 09.43