У јеку лета Наредбом министра здравства прописано је обавезно ношење заштитне маске или неког другог средства које прекрива уста и нос у свим затвореним јавним местима,као једна од мера против коронавируса. Отада је и захтев да се на јавним окупљањима држи дистанца од 1,5 м. Сада, три месеца касније, ове су мере још увек на снази, број нових случајева Covid-19у Б угарској расте и људи се све озбиљније односе према заштитним мерама.

Према сазнањима Радио Бугарске, највише провера поштовања мере ношења маски од стране грађана врши се у градском и приградском превозу. Приватни превозници не пуштају путнике без маске или другог заштитног средства, а у јавном градском превозу у Софији постоје камере за видео-надзор. 

Обично софијским метроом путује око 350 хиљ људи дневно. Они су међу најпровераванијим путницима како запоседовање карте тако и за ношење маске.Контрола ношења заштитне маске и другог средства. које прекрива уста и нос, врши се и у копненом превозу. Последња 3 месеца издато је преко 60 прекршајних налога због неношења маске у софијском јавном превозу. Новчана казна за путнике у Софији износи 300 лева (око 150 евра), а провере су свакодневне.

„Носим маску откако је проглашено ванредно стање на почетку пандемије, али видим да их многи људи носе само испод брадице – каже Маргарита Иванова, која често са својим дететом путује јавним превозом. – Носимо их да бисмо се заштитили од вируса, мада многи људи сумњају да је то ефикасно средство. По мом мишљењу, ношење маски је добра ствар, јер је стварно непријатно када у јавном превозу неко од путника кашље па чак и руку не стави на уста. То се често дешава…“. 

Млади путници као да су најсклонији пренебрегавању прописаних мера.

„У градском превозу не поштују сви заштитне мере, али то је да тако кажем наша национална особина – наводи жена. – Ми не верујемо увек до краја, нисмо дисциплиновани и не маримо за особу поред нас. Често просто трпимо неправилности. Па ипак, већина људи носи маске, поштује правила. То је израз поштовања према другоме, нема везе да ли га познајемо или не. То је и израз поштовања према самом себи.“

Студент Ивајло Георгијев каже да редовно путује градским превозом и најчешће су без маске ученици, који одлазе или се враћају са школе.

„На мене то не ствара добра утисак – Али они су појединачни случајеви, већина људи поштује меру ношења маски.. Не мислим да ће се ствари побољшати ако се уведу нове рестриктивне мере. Иначе бугарски студентисе држе дисциплине, многи од њих носе маске чак и на предавањима иако тамо оне нису обавезне“.

Димана Христова такође сматра да поштујемо правила:

„Да, ја носим маску у градском превозу, а примећујем да маске носи и већина путника. За време пандемије путовала сам у иностранство и могу рећи да у поређењу са другим државама, ми смо дисциплонованији. Лепо је што приликом избора маски људи показују укус и стил, видим маске различитог дизајна, а неке су чак забавне“.

Саставила: Гергана Манчева

Превела: Албена Џерманова