Његова страст је путовање по Бугарској у трагању за аутентичним доживљајима, јер сматра да је наша земља прожета духовношћу. 28-годишњи Леон де Леув, који воли да путује сам, каже да се у Бугарску заљубио на први поглед.
Млади Холанђанин је код нас стигао за време туристичког обиласка по источној Европи. Данас, 6 година касније, он је још увек ту. Настанио се у Софији, ради, али и много путује. Његова радозналост га одводи у напуштена места у Бугарској, тамо где се живот последњих деценија није битно променио. „Сва та путовања ме састају са правим животом – оним који је постојао и пре више од 100 година. То је за Европу јединствено!“ – каже Леон на течном бугарском језику.
Тврди да му највише пријају боравци у провинцији, јер су тамошњи људи срдачни и васпитани. И још: „У Бугарској постоји духовност. Има је на више места – у планинама, у малим манастирима... То су магична места!“ .
На Youtube је интервју са Леоном, на бугарском језику с опцијом за аутоматски превод титлова, у којем он прича о својим утисцима о Бугарима и емоцијама које доживљава док путује по Бугарској.
Обично ко воли да путује, воли да о својим путовањима исприча и другима. На Youtube Влогер Леон има свој канал и наравно – пратиоце, који су углавном странци.
Ту он поставља видео-снимке са својих боравака у планинама и селима, са састанака са мештанима, као и видео-снимке у којима износи своје мисли о Бугарској, природи, архитектури и обичајима.
„Ја не видим једну Бугарску. Ја видим више њених лица! Јер овде постоје велики контрасти посебно између градова и провинције!“ – каже Леон. Али зашто он посећује насиромашнија, најдивља и најзабаченија места? Зар је могуће да пропаст и туга буду… лепе?
„Лепо је! Постајеш свестан да време лети. Време никад ни за кога не стаје. Чак и за камење! Камење није живо биће, нема осећања па ипак нам показује да упркос свему и оно има историју, да и оно жели да нам нешто каже, а не може!“.
О Леоновој љубави према нашој земљи сведочи његова онлајн књига „Напуштене зграде Бугарске“ која садржи 150 фотографија са пропратним текстом, као и роман „Дарко“ о измишљеном јунаку из Ловеча, који усамљен у планини трага сам за собом. Холанђанин је аутор и зборника есеја и збирке песама, посвећених Бугарској.
Признаје да му се много допадају планине Родопи и Рила, село Златолист са старом црквом и гробом Преподобне Стојне, врх Шипка у Старој планини и још многа друга места „прожета духовношћу и меланхолијом“.
„Док путујем по Бугарској обузима ме неземаљски осећај! Невероватно је видети како живот тече… Па упркос контрастима, упркос лепоти а понекад и ружноћи, постајеш свестан да природа увек побеђује, а време увек тече.“ – рекао је у закључку Леон де Леув.
Аутор : Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографие: Facebook / Леон де Леув
Он је дете транзиције, рођен је крајем 1989. године у Софији. Каже да је као и многи други људи одрастао уз филмове о кунг-фуу и мистици манастира Шаолин у Кини. Тренирао је аикидо, похађао курс инструктора на Академији Бера Грилса у Великој Британији,..
Готово да нема дечака који није пожелео да постане астронаут. Понекад, међутим, иако ређе, о томе маштају и девојчице, а најбољи доказ за то је светска путница Изабела Шопова. Наиме, највећи херој њеног детињства био је ни мање ни више него Јуриј Гагарин..
Георги Димитров, упркос чињеници да је рођен у Италији и да никада није живео у Бугарској, љубав према матерњем језику и домовини жели да пренесе на бугарску децу у Риму. За овог двадесетчетворогодишњака посао наставника бугарског језика у..