Преко 80 старих радио-апарата изложено је до краја октобра у Историјском музеју у Полском Трмбешу, северна Бугарска. Место изложбе није случајно изабрано.

„Циљеви и задаци сваког историјског музеја су да приказује ствари везане за историју и културу народа и одређеног региона, а радио-апарати су били део живота људи – прича доц. Христо Харитонов, директор Музеја. – Сећам се оних давних година када се у кућама издвајала посебна соба за радио-апарат, а његов горњи део улепшавао је ручно везани столњачић на који су често стављали и саксију цвећа. И то је био некадашњи извор информација, то је била веза са светом…”

Део изложбе посвећен је Бугарском националном радију (БНР), који је један од коорганизатора изложбе. Посебно привлаче пажњу архивске фотографије познатих Бугара који су радили на БНР или су били његови гости – глумаца, спикера, као и фотографије са догађаја од значаја за историју Радија.

„Помоћ коју нам је пружио БНР је драгоцена, јер је наш Историјски музеј најмлађи у земљи, а младима подршка пуно значи, - додаје доц. Харитонов. – Укључили смо информације о настанку радија, као и о регионалним радио-станицама. А посебна пажња посвећена је колекцији инж. Кира Маринова.”

За ову изложбу колекционар је уступио 70 радио-апарата произведених у Бугарској, Западној Немачкој, Источној Немачкој, Чехословачкој и бившем Совјетском савезу пре и после Другог светског рата.

„Било ми је велико задовољство да истражим који су родоначелници стварања, конструисања и производње радио-апарата у Бугарској, заједно са радиодифузијом која је почетком XX века такође била иницијатива приватних лица, – наставља инж. Киро Маринов. – Неколико је фирми од којих је све кренуло и то су: фирма „Тулан“ /у Бургасу/ инж. Светозара Пренерова и његове браће (1925), фирма „Бралт“ у Русеу чији су власници браћа Алтимирски (1936), софијска фирма „Херц” (1934), као и преко 30 мањих фирми, занатских радњи и малих лабораторија које стварају своје јединствене конструкције.”

После Другог светског рата у Бугарској су основана 3 државна предузећа која су производила радио-апарате, а Бугарска се претворила у једну од водећих земаља у производњи радио-апарата и дуго година је била на лидерским позицијама.

„Сваки од радио-апарата има своју причу. Они нису битни само с технолошког или техничког аспекта, – каже инж. Маринов. – У њима сам открио пре свега допринос Бугарина и његову жељу да преко радио-апарата присуствује у свакој кући, да покаже свој укус према напретку, као и своју индивидуалност. Многи су људи продавали чак своје њиве да би купили радио-апарат. А ти радио-апарати су деценијама били на видљивом месту и носили драгу успомену…”

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Здравка Масљанкова