Где је танка граница између права да изразиш своје незадовољство у једној демократској земљи и антидруштвеног понашања због којег неки завршавају иза решетака? Више пута смо видели како људи по свету у одбрани својих права и интереса прибегавају крајњим методама и успевају да постигну своје циљеве. Када овде у Бугарској грађани дигну глас против система, мирно, без разбијања излога и пожара, али блокирају раскрснице, одмах журе да им залепе етикету плаћених провокатора. На трговима и улицама ћете поред хиљада младих људи који су убеђени у исправност своје борбе, видети и наше истакнуте друштвене посленике и водећа имена културне и уметничке сцене.
Али су протести код њих, исто као и код осталог дела друштва, створили нове линије поделе. С обе стране барикаде стали су не само политичари и демонстранти, већ и музичари, писци, песници и глумци.
„Ако ми публика звижди током представе или пројекције филма у којем играм, ја бих се замислио шта није у реду,“ рекао је за БНР глумац Павел Поппандов.
„На тај начин ја кварим читаву представу, филм, а то свакако утиче и на моје колеге. Ако ме још једном извижде, не дај Боже, трећи пут, то значи да треба да променим професију. Једноставно не треба да се појављујем на сцени и екрану. Али се, на нашу велику несрећу, код нас то не ради тако.“
А има ли уопште смисла да уметник јавно изнесе свој став о последњим догађајима? „Наравно, да има, у супротном не би био грађанин, тада си нико и ништа.“
Ескалација тензија током протеста под слоганом „Велики народни устанак“ одржаног 2. септембра и полицијско насиље које је уследило, још више су поларизовали мишљења:
„Ја немам тачан поглед на последње догађаје пошто не живим у Бугарској,“ рекла је у интервјуу БНР оперска дива Рајна Кабаиванска.
„Али ме је то што сам гледала на телевизији јако узнемирило јер сам видела једну организовану хулиганску масу која је тражила смрт за полицајце. То ме је доста шокирало. Полицајци су државни службеници, они нису наши непријатељи. Не знам ко је у праву, али ме је то јако погодило – сва та мржња ка људима који су наша браћа. Чему толико мржње?! И још једну ствар коју не разумем – зар председник земље није натпартијски кадар? То је основа за избор председника у свим уставима. А овде сам видела председника који заузима страну.“
Своје објашњење о дешавањима у Бугарској има и песникиња Маргарита Петкова за коју је граница превршена, а дијалог већ сувишан:
„Људи протестују пошто им је дошло до грла, а не да би показали колико су велики као извођачи и глумци. Многи моји познаници интелектуалци сваког дана излазе на улице, али они не трубе о томе. Ми смо део овог народа, независно од тога ко какав је. Ко жели, подржава протест. А ко не жели, каже да су то лумпени, људи без циља у животу. Било је доста изјава и коментара заиста талентованих личности које су се дрзнуле да вређају део бугарског народа. Не толеришем такве ствари, стога сам веома опрезна у изјавама. Овде свако поступа према савести, према моралним вредностима и храбрости, рекла је Маргарита Петкова.
Саставила: Дарина Григорова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..