6. септембра Бугарска слави 135 година од Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије, аутономне покрајине унутар Османског царства.
Предисторија тог догађаја почела је 1878 – године ослобођења Бугарске од Османлија. Снагом мировног уговора потписаног 3. марта 1878. године у месту Сан Стефану, у састав ослобођене Бугарске ушла је територија бугарске Егзархије која је настала вољом Високе порте.
Али је радост кратко трајала, пошто је уговор, у ствари, био формалан. Руско царство је већ пристало да се судбина Бугарске и осталих балканских народа реши уз учешће осталих Великих сила Европе. То се догодило у јулу 1878. г. на Берлинском конгресу којем није присуствовао ниједан Бугарин. Бугарске земље су раскомадане. Северна Бугарска и Софијски округ ушли су у ново основану Кнежевину Бугарску, Источна Румелија са административним центром градом Пловдивом постала је аутономна покрајина у пределима Османског царства, Македонија, Једренска Тракија и Родопи су враћени султану.
Бугари, незадовољни овим решењем, ступили су у борбу која се у Источној Румелији водила искључиво мирољубивим средствима.На масовним окупљањима и демонстрацијама упућене су поруке европским државама што је довело до неких позитивних резултата: одлучено је да генерални гувернер Источне Румелије кога поставља султан буде Бугарин. На територији покрајине није допуштена османска војска. Одлучено је такође да Источна Румелија располаже корпусом одбране, полицијом и жандармеријом под командом бугарских официра. Све су то били важни предуслови за победоносни исход борбе за Уједињење.
Више о догађају од великог историјског значаја за Бугарску можете сазнати из прилога Миглене Иванове – Уједињење Бугарске – лекција која је Бугарима показала да је у јединству њихова снага
Саставила: Дарина Григорова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Уметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора..
Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и..
„Кад дечак постане мушкарац...” Ово је назив изложбе у оквиру које Национални етнографски музеј подсећа на живот у касарни током „оних 45 година”. Изложба се може погледати у периоду од 20. јуна до 20. августа у централном фоајеу некадашњег Кнежевог..