Додела уговора о јавним набавкама и њихово спровођење у Бугарској би требало да гарантује грађански интерес у погледу трошења јавних финансија, али последњих година додела и спровођење тих уговора постаје оличење коруптивних пракси у држави. Најапетитнији залогај су јавне набавке у сфери грађевинарства, где су пројекти велики и износе милионе евра.
„У Бугарској се јавне набавке не добијају – оне се деле", изјавио је у интервјуу програма „Хоризонт” БНР доц. Методи Андреев из Коморе инжењера у инвестиционом пројектовању, професор Универзитета за архитектуру, грађевинарство и урбанизам. По његовим речима, премијер Бојко Борисов је створио управу која дели јавне набавке и ствара "веома озбиљну коруптивну ситуацију“.
У том смислу смо из Коморе инжењера у инвестиционом пројектовању и Коморе архитеката у више наврата износили свој озбиљан став против тог облика реализације инвестиционог процеса у сектору грађевинарства, али у крајњој линији наш глас нико не чује – изјавио је Андреев.
Ево и резултата популарне праксе:
„Као први резултат настаје финансијска зависност пројектанта од грађевинара, при чему овај први (пројектант) мора да испуни жеље грађевинара. На тај начин се ограничава слобода приликом доношења одлука пројектанта у процесу пројектовања, а у већини случајева те одлуке нису у интересу квалитета и безбедности грађевине, већ је њихова природа чисто комерцијална. Те одлуке задовољавају економски интерес грађевинара, као и интерес политичких фактора који лобирају за доделу јавне набавке. Осим тога, водећа улога грађевинара у процесу му омогућује да сам изабере лојалног пројектанта, који често нема неопходно искуство и квалификацију, али је због хонорара спреман да брани финансијски интерес грађевинара. Као резултат тога долази до неквалитетних пројеката и неквалитетне градње. Затим следи формалан надзор који врше пројектанти који су финансијски зависни од грађевинара, што иде на штету квалитета и цене новоградње. И тако на крају постоји лош квалитет грађевина и висок, може се рећи коруптиван ниво цена”, објашњава Андреев.
По његовим речима, да би цена била оптимална, да би квалитет био добар и да би се заштитио друштвени интерес, главни учесници процеса морају бити независни. Међутим, код нас инжењеринг „елиминише ову финансијску независност и претвара грађевинара у „владара” инвестиционог процеса. А иза њега се провиди лице бугарске политичке корупције.”
Улогу грађевинских тајкуна Методи Андреев види у "прању новца", у коришћењу јавног ресурса, буџета, дела новца из програма ЕУ и у враћању дела тог нова „политичким факторима, у облику провизије“.
Сва ова машина потискује на периферију мале и средње фирме у грађевинарском сектору, које у тренутној кризи имају озбиљне проблеме. С тим у вези било је предлога за промену приоритета, односно да се новац са великих пројеката, на пример оних који се односе на изградњу ауто-путева, преусмери на унапређење урбане средине како би се пружила помоћ и мањим фирмама у сектору.
„Лично тврдим да нико у држави није против грађевинарства и инвестиција – каже Методи Андреев и додаје: – Ми смо против начина, на који се реализују јавне набавке. Против смо лошег квалитета, наравно не треба кривити грађевинске фирме. Јер, ако је фирма добила јавну набавку, а мора да у облику провизије или мита врати 40-50% припадајућег јој износа, она неће произвести квалитетан производ. Отуда долази и проблем малих и средњих фирми. У Бугарској постоји 20-30 великих фирми, које у различитој варијанти учествују на јавним набавкама у грађевинарском сектору. Ове фирме су познате по томе да су увек веома блиске власти. Када добију јавну набавку, као подизвођаче користе мале и средње фирме. Много пута велике фирме не измирују своје обавезе према малим и средњим фирмама. И на крају, још нешто – постоји лобистичко законодавство, које додатно финансијски оптерећује бугарске грађане”, каже експерт, према чијим речима корупција објашњава све негативне појаве које сада узимају маха у сектору грађевинарства код нас. „У Бугарској је та корупција пандемична, она се претворила у симбол управљања земљом“, категоричан је доц. Методи Андреев из Коморе инжењера у инвестиционом пројектовању.
Уредила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..