Ева Георгијева је једна од најпознатијих бугарских народних певачица и оставила је дубоке и трајне трагове у бугарској националној култури. Она је суоснивач трија „Бугарка”. Основана 1975 г, фолклорна формација годинама изазива дивљење и осваја људе који су имали прилику да чују певачице уживо. А ни снимци који су оставиле нису мање утицајне. Свему овоме посебан допринос има Ева Георгијева. Њена је идеја да споји странџански тембар Јанке Рупкине и алт Стојанке Боневе које балансира топлота Евиног добруџанског певања.
О свом почетном подстицају Ева Георгијева каже: „Велики утисак на мене створио је шведски бенд АББА. Рекла сам себи - зашто и ја да не направим такву формацију, али са народним песмама. Тако смо основали трио „Бугарка„. Свет је нас видео и ми смо виделе свет.” За фонд БНР су три певачице оставиле 40 песама, објављена су и три албума с обрадама композитора Александра Јосифова, Стефана Канева, Петра Крумова,Николаја Кауфмана, Петра Љондева итд. Њихове концертне турнеје у Европи, САД, Аустралији, Израелу, Јапану имају велики успех. Певали су заједно са поп звездама Кејт Буш, Принсом, Ерик Клептоном итд.
Ева Георгијева је рођена 1925. г. у граду Омуртаг, преминула је 2004. Њено дубруџанско порекло по мајци одређује њену љубав према песмама из овог краја.
Од значаја за младу певачицу је и Музичка школа у Софији, где је била у класи оперског певања проф. Георгија Златева - Черкина и проф. Цветане Дјакович. Током ових година развила је високу певачку културу и укус, што је било од користи за будући славни развој њеног талента. У то време се усмерила на народно певање.
Професионални пут лепе добруџанке повезан је и са Ансамблом за народне песме БНР.
Ева Георгијева је једна од оснивача новоформираног састава 1952. г, који је 1990. добио награду „Грами”, али већ под називом „Мистерија бугарских гласова”. Престижну награду хор је добио захваљујући истоименој серији албума швајцарског продуцента Марсела Селијеа. Женски народни хор прославио је широм света јединствене бугарске гласове и домаће стваралаштво композитора оснивано на фолклору. У богатом репертоару „Мистерије бугарских гласова” често су сола у вишегласним партитурама поверени Еви Георгијевој. Док њен властити радио репертоар укључује добруџанске песме које је племенитом преданошћу и вештином сакупљала још од детињства. Није случајно то што је зову „бела ласта” добруџанске песме. Знамо да се бела ласта изузетно ретко види. Бугарски народ верује да тамо где се појави, она доноси наду за нови почетак, за повратак доброте. Бела ласта је и један од симбола Добруџе, као што су и песме познате народне певачице.
Превела: Ива Гринко
Фотографиje: лична архиваИако се у нашој земљи обарање руке ретко сматра престижним спортом, Бугарска се може похвалити статусом светске силе у овој дисциплини, с обзиром на то да је изнедрила вишеструке европске и светске шампионе. Захваљујући такмичарима као што су Пламен..
Године 1847. се у породици Христа Иванова Банкова – будног човека из старе фамилије и врсног мајстора-папучара, у једној од габровских махала, родио његов други син – Христо. И пошто се претпоставља да је ова бројна фамилија дала више од једног зографа и..
Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..
Иако се у нашој земљи обарање руке ретко сматра престижним спортом, Бугарска се може похвалити статусом светске силе у овој дисциплини, с обзиром на то..