Планина чије су падине у свакој сезони различите одавно је претворила град Банско у популарно одмаралиште. Док је прекривена снегом, на скијашким стазама се такмиче познати спортисти, а љубитељи скијања уживају у свом омиљеном спорту за који тамошње скијашке стазе нуде одличне услове. А у пролеће, када се природа зазелени, планинске узвишице постају место за туристичке шетње.
Банско је познато и по својој богатој историји о којој сведоче древна архитектура и очуване традиције. Познати историчар књижевности проф. Илија Конев тврди да је Банско једино насељено место у Бугарској у којем се у 18, 19. и 20. столећу родила по једна велика личност. У 18. веку то је био народни будитељ и духовник Пајсије Хиландарски, у 19. веку - Неофит Рилски – монах, учитељ и сликар, а у 20. веку – истакнути песник Вапцаров
Данас, упркос Covid-19, одмаралиште у подножју планине Пирин је поново отворено за туристе. На његовом летњем календару су нови фестивали и културне манифестације, а хотелијери и ресторатери су већ на своје објекте поставили посебан знак који указује на њихову безбедност у условима пандемије.
Још занимљивих чињеница о његовој историји и култури прочитајте у прилогу „Банско – магиja прошлости“.
Фотографиje: БГНЕС
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..