Тринаестог дана антивладиних протеста у Бугарској, чији је главни захтев одлазак целе Владе и државног тужиоца Ивана Гешева, Народно собрање није изгласало неповерење Влади Бојка Борисова. Дан раније је расправа, током које су у парламенту размотрени аргументи подносилаца предлога и владајуће партије ГЕРБ, одржана у светлу активних протеста испред зграде Народног собрања под слоганом „Блокада Народног собрања. Напоље сви!“
Експерт из области политичке комуниакције Иво Инџов саставио је својеврсни профил учесника протеста. То су већином млади људи старости од 20 до 26 година, који студирају у Бугарској или иностранству, људи који имају властити бизнис, људи слободних занимања, младе породице. „Њихов однос према процесима у Бугарској, према „окупираној“ држави, корупцији и вези Владе с олигарсима заснован је на поређењу дешавања у земљи с оним што се дешава у иностранству,“ рекао је Инџов у интервјуу БНР и додао: "Реч је о добро информисаним људима, образованим и мобилним људима који имају критичко мишљење и који, највероватније, немају никакве везе ни са једном од политичких партија у земљи. Дакле, то су људи које нико не може окривити да играју на карту комунизма, односно антикомунизма. Они једноставно желе да живе или да се врате у једну нормалну земљу.“
Такође о томе сведоче и речи активног учесника на протестима Мартина Петрушева. Испуњен надом у боље сутра он је убеђен да се колективна свест Бугарина полако буди. Тражимо потпуну реформу судског система, слободу медија, али на првом месту - искорењење корупције и партија које су тесно повезане с олигарсима – БСП, Покрета за права и слободе и ГЕРБ, рекао је Мартин у разговору за БНР.
Питање је хоће ли их неко чути или ће одређени људи наставити да спроводе своју политику не марећи при том за мишљење грађана, рекао је за БНР Борислав Сандов, еколог и политичар, један од председника партије „Зелени покрет.“ По њему, власт реагује неадекватно на праведне протесте грађана што је изазвало њихову радикализацију. У вези с тим је проф. Људмил Георгијев младим људима упутио апел на већи опрез како их не би једна или друга партија искористила и позвао их је да направе своју формацију како би учествовали у управљању државе, без регистрације партије. Овако се не може наставити, а велико питање је шта грађани желе, сматра Михаил Миков, члан Националног савета опозиционе БСП која је затражила изгласавање неповерења Влади Борисова. Партија ГЕРБ ће постојати и без Борисова, с обзиром на „њен утицај на бирачко тело,“ али питање је ко ће доћи после њих и хоће ли бити више здравства, образовања, поштености, а мање корупције, рекао је Миков и додао: „Данас су на улице изашли млади и образовани људи, али шта ће се догодити ако изађе још 200.000-300.000 сиромашних радника и пензионера који преживљавају са 125 евра месечно. То су питања на која свака политичка снага треба да да јасан одговор.
Уредила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Ани Петрова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...