Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Славимо Светог Илију – једног од најпоштованијих старозаветних светитеља

20. јула БПЦ и њени верници славе спомен на Светог пророка Илију

Тетевенски манастир Светог пророка Илије
Фотографија: БГНЕС

Предање каже да је Илија рођен у 9. веку пре Христа, из племена Аронова, „суздржавао се од хране, носио скромну одећу и био строг према себи и другима.“ Живот му је пун чуда која су почела да се дешавају још од најранијег детињства. Према предању, када се Илија родио његов отац Савах је видео анђеле Божје како дете огњем повијају и дају му пламен да једе. Кад је испричао свештеницима о виђењу, један му је рекао: „То дете ће бити обиталиште светлости благодати Божје; реч његова биће као огањ силна и дејствена; ревност његова за Господа биће велика; живот његов биће благоугодан Богу и он ће судити Израиљу мачем и огњем.“

У народу је овај светац познат као господар летњих природних стихија, громова и муња због тога је познат и као Громоделац, Громовник, Громодол, Громоломник…

Свети пророк Илија је живео у време Ахава који је као Валов свештеник приморавао своје поданике да славе паганског божанства Вала, а оне који су одбијали да то учине, прогањао. Међу њима је био и пророк Илија. У житију Светог Илије забележено је да је молитвом закључао небо да не пусти дажд три и по године. Како би показао снагу Божју Илија је Ахаву предложио да принесу жртве. Пророк је тражио два јунца, једног да припреме и метну на дрва Валови пророци, а другог ће он приготовити, али под условом да нико неће подметати ватру. Илија је рекао: „Тада призовите име својих богова, а ја ћу призивати име Господњег, па који се Бог одзове огњем онај нека је Бог.“ И пошто је Илијин предлог био поштен Ахав и Валови пророци су пристали. Изабрали су вола, припремили га, али нису подметали ватру већ су почели да призивају Вала молећи га да се одазове огњем, али нико није одговорио, нити услишао њихове позиве и повике. Затим је Илија приступио и рекао: „…Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познавао овај народ да си ти Господ Бог кад опет обратиш срца њихова.“ И догодило се чудо. Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи. А народ кад то виде, сав попаде ничице и рекоше: „Господ је Бог, Господ је Бог.“

На улазу цркве Светог Илије у селу Селиште, околина Благоевграда, која је изграђена пре 150 година, светац је приказан с мачем у десној руци и свитак у левој

Према старозаветном предању, Свети Илија није умро већ је жив отишао на небо. У Јерихону је Илија ударио плаштом по Јордану и вода се раздвојила на две стране. Кад је прешао на другу обалу, подигао се вихор и огњеним кочијама се вазнео на небо. У народу се верује да је Свети Илија господар муња и громова, па су због тога око Илиндана често несносне жеге.

Више о веровањима, легендама и обичајима везаним за овог свеца можете да прочитате ОВДЕ.

 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: БГНЕС


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Потписивање Нејског мировног уговора 27. новембра 1919.

Елегија о Западним покрајинама претвара се у реквијем

Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..

објављено 27.11.24. 09.20

Славимо Светог Климента Охридског – првоучитеља бугарског народа

Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..

објављено 25.11.24. 09.05

Патријаршијска катедрала Светог Александра Невског прославља храмовну славу

Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..

објављено 23.11.24. 08.30