Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Корисно за оне који се одмарају у Бугарској: Помоћ у случају губитка или крађе ствари

Фотографија: БГНЕС

Током лета, отворени према сунцу, мору, ужицима, као да заборављамо своје инстинкте самоодржања. Често заборављамо да чувамо своје ствари и тежимо да узмемо што више од онога што ће нам бити потребно до следећег лета. Овако, у тренутку закаснелог отрежњења, налазимо се рањени, без пара, без докумената, остављени усред ничега.

Када се нађемо у критичној ситуацији, ми, Бугари, имамо више могућности да потражимо помоћ, бар због тога што говоримо свој матерњи језик. Међутим, шта ради странац, ако, на пример, остане без средстава и нема ни телефона како би затражио савет од амбасаде своје земље?

Уколико су туристи организовани, њихови туристички оператери су у контакту са нама и знају шта да раде – објашњава за Радио Бугарску гл. инсп. Живко Даскалов, начелник Полицијске управе у Созополу. – А чак и да нису организовани, у хотелима такође знају како да нас обавесте. У сваком случају – на пример, у случају губитка личних докумената, Полицијска управа региструје пријаву и издаје потврду помоћу које се може лако отпутовати из земље. Неке амбасаде имају представништва и такође имају право издавања таквог документа, без којег људи без личних докумената не могу отпутовати.“

Најчешћи сигнали у полицијским управама везани су за изгубљен или украден новац и документе. Крађа ствари је такође међу најчешћим кривичним делима – пре свега у аутобусу и ређе у хотелској соби. Гл. инсп. Живко Даскалов каже да више нема крађе на плажама, због видео надзора и даноноћне страже на концесионираним подручјима.

Смањивањем броја туриста због епидемије корона вируса смањио се и број кривичних дела на мору. Прекршаји који су до овог тренутка констатовани пре свега су за поседовање дроге или вожњу у алкохолисаном стању или употребу дроге.

Знају ли туристи да се чувају или губе свој осећај за контролу?

„Млађи људи су проблематичнији, иако им дајемо пуно упутстава – преко туристичких оператера, делимо и летке – каже још гл. инсп. Живко Даскалов. – Разлог да постану жртва кривичног дела или да изгубе ствари углавном је злоупотреба алкохола.

Начелник полицијске управе у Созополу уверава нас да ни један страни туриста неће бити остављен у невољи. У неким од полицијских станица има преводилаца, а и већина полицајаца већ добро стоји са енглеским језиком. Ако је у питању други, мање популарни језик, тражи се помоћ туристичких оператера или амбасада.

„Једини савет који бих могао дати страним туристима јесте да буду опрезнији и одговорнији према својим стварима и документима – укључујући и на плажи, и да их не остављају без надзора. А када излазе из хотела да не узимају све са собом. То је главна ствар“, закључује главни инспектор.


Превела: Ива Гринко

Фотографиje: БГНЕС, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10