Протести, сукоби, грађанско незадовољство, ванредни брифинзи и обраћања народу, позиви на оставку, политичке оптужбе и објашњења – све је то већ неколико дана део свакодневице Бугара. Протести су чак успели да у други план потисну вести о Covid-19, са којима смо се неколико месеци заредом будили и одлазили на спавање, забринути за своје здравље и живот. По свему судећи глас протеста ће још дуго „одјекивати“ како у вестима, тако и у главама, па и у акцијама бугарских политичара.

„Протести ће се наставити, јер се накупила снажна друштвена енергија“, изјавио је БНР политиколог Петар Чолаков и наставио:

„Да би се друштвена напетост бар делимично смањила, потребне су оставке и то не само шефова полиције, Националне службе за обезбеђење итд. већ и високих функционера, рецимо државног тужиоца Ивана Гешева. По мишљењу већине учесника протеста он не врши своју дужност, није непристрасан, чак напротив – његове су акције политички мотивисане“.

Проф. Евгениј Дајнов са Новог бугарског универзитета у Софији сматра да је „побуна политички писмена, а излаз из ове ситуације су избори. Он каже:

"Цела власт се распада попут куле од песка. А распада се зато што нема подршку грађана. Бугари су стрпљив, али и политички писмен народ, који трпи, трпи, па му прекипи и пукне фитиљ. То видимо сваке треће, четврте или пете године. И сада му је прекипело… дошло му до грла, па не може више да трпи и ћути. Међутим, исход који бугарски народ намеће је политички. Јер није реч о побуни чији су резултат разбијени излози продавница, порушене статуе или спаљена возила. Она је политички писмена, а исход су избори“.

Иза захтева за оставку Владе стоји амалгам интереса – не само политички интереси, него и интереси пословних субјеката, тврди доц. Стојчо Стојчев, политиколог и професор Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“. Он сматра да се тренутно ствара осећање кризе иако реално она не постоји. И још:

„Проблем корупције, транспарентности Владе је стар. О њему се прича већ 30 година. Већ 30 година се боримо против мафије и ништа не захтева да се сада, одмах, тај стари проблем реши. Тим пре што нема јасно формулисане алтернативе. Друго би било да постоји јасан субјекат који каже да ако се одрже превремени избори, он ће победити и учиниће то и то. Али таквог нема. Питање је концептуално и тиче се улоге протеста у демократској држави. Ако навикнемо да владе свргавамо уличним протестима није добро за нас као грађане. Јер се ствара лажно осећање да су ствари поправљиве. Или речено језиком народа: нема везе ког ћемо магарца изабрати – после можемо организовати протест и свргнути га. А ако Владу именујемо са улице, то већ није демократија – у питању је други облик власти“.

Саставио и уредио: Красимир Мартинов

Превела: Албена Џерманова