Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Да ли је на мору почела летња сезона?

Фотографија: Красимир Мартинов

Пандемија Covid-19 се показала немилосрдна према многим секторима бугарске економије, укључујући и летњи туризам. Навикли смо да јул и август сматрамо јеком сезоне, и то је заиста било тако. До сада! „Захваљујући“ корона кризи уместо о највећем броју туриста, већ извештавамо о највећем паду у броју туриста на бугарској обали Црног мора.

Репортерско запажање наше екипе из првих дана јула показало је да су већа, скупља, па и елитнија одмаралишта, у ствари, и најпогођенија корона кризом. На многим местима тамо велики хотелски комплекси са четири или пет звездица наликују на „сабласне“ градове. И супротно – у малим и приступачнијим за масовне туристе местима сезона је почела и полако узима маха.

У највећем бугарском летовалишту Сунчев брег ради једва око 40 хотела. Тамо се строго поштују хигијенске норме, али је у многим случајевима особља више од туриста, сведочи дописница БНР Данијела Костадинова. Празне лежаљке, пусте алеје, колоне таксија који своје клијенте чекају сатима, а понекад и данима.

„Ситуација је очајна. Нема клијената, нема туриста, нема ничег – кажу таксисти. – Можда у наредних дана да дође више странаца, али је тренутно их мало. За месец као што је јул, ово није ништа. Предузели смо мере против корона вируса – стално перемо руке, носимо маске. И чекамо клијенте.“

Једва 8 до 10 чартер летова се региструје на Аеродрому Бургас, док их је у претходним годинама било 50 на дан. „Туризам је међу секторима које је Ковид криза најснажније погодила и најспорије ће се опоравити“ – рекао је за БНР Константин Занков, стручњак Института за анализе и оцене у туризму.

„Видимо велике падове и отказане летове. Кључне државе за туризам у Бугарској и по свету затвориле су скоро потпуно своје границе за излазни туризам. Русија је једна од њих. А она генерише главни туристички ток, укључујући и према нашој земљи. Ситуација је динамична и променљива. Али људи не треба да престају да путују. Очигледно ћемо и у будућности живети са Ковид стварношћу. Једноставно треба да будемо опрезни са ризицима и да њима правилно управљамо.“

Интересовање потрошача овог лета се преусмерило на мање познате дестинације, на гостинске куће и мале хотеле – рекао је још Константин Занков. У последње време кампови постају хит. На јужној обали Црног мора они су скоро пуни – каже Елена Димитрова из БНР–Бургас. И то је нормално, имајући у виду приватност коју нуди овај облик летњег одмора. У односу на претходну годину туриста је више за 10%, рекла је Елена Пинелова, менаџер једног од најпопуларнијих кампова у земљи - „Градина“.

Једни од традиционих туриста на северној обали Црног мора су Румуни. Данијела Стојнова је разговарала са Кантимиром Тулчом, обожаватељем бугарског приморја, који је рекао:

„Овде ми се много свиђа. Сваке године долазим. Дошао сам на четири дана. Бићу ту до петка. Свиђа ми се Црно море, клима је веома добра. И Бугарска је јако лепа!“

Саставио и уредио: Красимир Мартинов

Фотографије: Красимир Мартинов

Превела: Ива Гринко




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10