29. јуна по календару Бугарске православне цркве слави се Петровдан‚ празник у част Светих апостола Петра и Павла, који су према предању заслужни за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство.

Син сиромашног рибара‚ Петар је постао један од првих Христових ученика и један од његових највернијих следбеника. Следећи доследно свог учитеља он је постао и његов љубимац. Петар је нашао своју мученичку смрт у Риму‚ где га је 67. године цар Нерон разапео на крст. Заједно са њим истог дана је погубљен и његов саборац Павле.

По традицији се на данашњи дан у свим православним храмовима служи празнично богослужење. Празник Петровдан ужива велико поштовање у нашем народу а симбол је великог успона природе и живота почетком лета.

Занимљиво је да су у песмама и предањима нашег народа Свети апостоли Петар и Павле приказани као браћа или близанци. А у народним веровањима Бугара Свети Петар је господар раја. Он је приказан као старац у белим одорама који држи кључеве од рајских врата и пресуђује која је душа праведна, а која није. Свети Петар је главни судија људских грехова и само он може одредити да ли ће душа отићи у рај или пакао.

За Петровдан се обично припрема богата трпеза што још једном потврђује велику љубав и поштовање народа према овим светитељима. Најчешће се спрема јело од пилета које се прво излегло у години или од младог петла. Рано ујутру жене носе у цркву колач и јабуке "петровке" које деле за умрле. У многим местима тога дана се одржавају сабори‚ коље се курбан за свеце и приређује заједничка трпеза. Затим се певају песме и играју кола. Обредност Петровдана носи типичне карактеристике летњих празника‚ чија је основна функција сачувати летину (углавном већ искласало жито и повртњаке). Као и у већем делу нашег народног календара‚ у хришћанску прославу првоапостола уплетене су и ритуалне радње за које се сматра да могу одбити зло. Пре свега‚ то је приношење жртве – петла или пилета‚ а познато је да је још у древним митологијама птица знак вишег‚ небеског. Приношење петла или пилета као жртве везује се за паљење ватре‚ односно‚ за умилостивљење сила које уништавају природу. У хришћанској митологији /Новом Завету/ петао постаје знак покајања Светог Петра или изасланик ђавола који искушава свеца. Заштитне функције имају забране рада‚ курбан и заједничка трпеза.

*

Постоје разне бајке и легенде о светим апостолима Петру и Павлу

Саставила и уредила: Албена Џерманова