Почетни капитал је међу првим изазовима с којим се суочава сваки предузетник који је одлучио да реализује своју идеју о новом производу или бизнису. Како би имао шансу за помоћ из све популарнијих у последње време акселераторских програма, није довољно само да представи своју идеју, већ и да докаже њену исплативост и гарантује профит након лансирања производа на тржиште. Управо то је главни фактор који ће одредити да ли ће пројекат добити финансирање, рекла је у интервјуу за БНР Леона Асланова, представник најновијег таквог фонда код нас у чијем су фокусу компаније које разрађују иновације у циљу побољшања квалитета свакодневног живота људи и подстицања здравог начина живота.
„Акселераторима зовемо најмања друштва која одобравају од 10.000 до 60.000 евра за финансирање новооснованих компанија, као и оних којима тек предстоји да буду регистроване као трговинско друштво или су се на тржишту појавиле пре највише три године,“ објашњава Асланова. „Наш акселераторски програм је настао из жеље да се помогне малом и средњем бизнису који је тренутна криза озбиљно погодила. Желели смо да урадимо нешто како бисмо га подстакли на размишљање о иновацијама и промени свог пословног модела или идеје у циљу постизања већег флексибилитета у овим несигурним временима. Сад већ мигрирамо ка једном традиционалном акселераторском програму, а амбиција нам је да он постане највећи у Бугарској и у наредних бар 15 година финансира 15-20 стартап компанија како бисмо бугарско тржиште „напунили“ иновацијама.“
Конкуренција између кандидата који покушавају да дођу до финансирања својих идеја такође је велика, а пропозиције – строге.
„Кандидати пролазе кроз серију обука, добијају задатке које треба да испуне. Неки од њих не могу да издрже напоран темпо. Дакле, све је то питање природне селекције. Обично примамо пријаве 20 компанија у пролеће и јесен, од којих само 5 добије финансирање. Од посебне нам је важности да иза представљеног пројекта стоји добра екипа стручњака и правилно изграђен пословни модел.“
Постоје приоритетни сектори где је могућност добијања подстицајних средстава већа.
„Битни су они сектори у Бугарској који су погодно тло за иновације. Такви су, по нашем мишљењу, сектори где је годинама грађен и изграђен ноу хау, обезбеђена је висококвалификована радна снага, те успостављена мрежа произвођача и дистрибутера. Стога смо своју пажњу усредсредили на прехрамбену индустрију, али сматрамо да су сектори здравства, комуникација и дигитализације такође одлични за развој иновација у Бугарској.
Наравно, шансу да добију финансијску подршку имају и компаније које послују у другим секторима, а главни услов за то је да њихови производи доприносе олакшавању и побољшању живота грађана.
За Радио Бугарску припремио: Јоан Колев
Извор: БНР – „Хоризонт“ – Т. Милушева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..