Пре 140 година – само две године после Ослобођења Бугарске од османске власти, Кнежевина Бугарска је добила своју националну валуту. А како би била снажна и независна, парламентарци су јој дали име „лев,“ како су у то време звали цара животиња.
Традиција израде кованог новца у Бугарској датира још из 13. века када је по први пут на кованицама утиснуто име бугарског владара цара Ивана Асена II. 28. маја 1880. године одржано је заседање другог сазива Народног собрања које је завршено усвајањем Закона о праву на ковање новца. Стефан Стамболов је тада инсистирао на томе да се бугарска валута зове „франак,“ по узору Белгије, док је др Иван Богоров предложио да се она зове „свободник.“ На крају је превагнуо „лев“ - предлог народног посланика Јосифа Ковачева. Закон о праву на ковање новца ступио је на снагу 4. јуна 1880. године због чега се тај датум обележава као рођендан бугарског лева и стотинке (стотог дела бугарског лева).
Више о историји бугарске валуте можете да прочитате у прилогу из архива Радио Бугарске – „Лев и стотинка навршили 130 година.“
Саставила: Дијана Цанкова
Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници. Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама..
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..