Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Држава ће уводити ред на тржишту горива

Фотографија: БГНЕС

Држава ће за годину дана у великим градовима и на ауто-путевима у земљи изградити и пустити у рад најмање 100 бензинских станица. Владина одлука је изазвала бројне и контроверзне коментаре.

Тржиште горива у земљи је до овог тренутка било потпуно у рукама приватног, и тачније страног, бизниса, где доминира неколико великих међународних компанија. Сада држава улази на ову пословну територију с амбициозним циљем да нова Државна нафтна компанија постане један од главних играча на малопродајном и велепродајном тржишту.

Шта стоји иза ових намера и шта потрошачи горива у нашој земљи очекују?

Примера државних интервенција у трговини аутомобилским горивима има немало на свету, неки су прилично обесхрабрујући, а други бољи. Венецуела, земља са највећим резервама нафте, остала је без бензина због неуспеха државне нафтне компаније PDVSA. Не толико лоше стоје ствари у неким европским земљама, међу којима је и слична Бугарској Маџарска и балтичке земље, али је и тамо удео државе мањински.

Одлука да бугарска држава уђе у нафтни бизнис има своју логику и циљеве, према њеним ауторима и присталицама. Очекује се да будућа државна нафтна компанија има две функције – да на својим станицама продаје горива и да у властитим складиштима складишти горива, па на тај начин уводи ред на малопродајном и велепродајном тржишту.

„Намере су позитивне. Оне су усмерене ка повећању конкуренције, нижим ценама, бољем квалитету, бољитку тржишта и потрошача, свих. То јача поверење у тржиште нафте, ми смо део тог тржишта, тако да је боље и за нас.“ То су речи Андреја Далчева из руководства утицајне Бугарске нафтно-гасне асоцијације, чији чланице су све нафтне и гасне фирме у земљи. Према Симу Симову, зам. председника Управног одбора Асоцијације бугарских трговаца, произвођача, увозника и превозника горива, држава је у последњих 10 година учинила много на поправљању имиџа нафтног бизниса и тренутно се не може говорити о монополу, већ, пре би се рекло, о доминантном деловању једног произвођача. У вези с тим он поздравља идеју да се створе складишта која да оперишу као трговинска друштва, јер ће то дозволити да на тржиште улазе нови учесници.

Више критичнији је према плановима државе познати економски стручњак и шеф Института за тржишну економију Красен Станчев, који поставља питање цене овог пројекта и финансирања које је неопходно за изградњу нове мреже. „Биће веома скуп подухват који неће довести до траженог ефекта, поготово у години у којој са колегама прогнозирамо 2,2 – 2,3 млрд лева (око1,15 млрд евра) дефицита само у секторма погођеним ванредним стањем“, навео је стручњак. Посматрачи из сектора процењују да ће изградња самог ланца од 100 бензинских станица коштати између 50 и 100 млн евра у зависности од тога да ли су терени за станице приватни или државни и колико велике ће бити саме станице.

Међутим, министар економије Емил Караниколов и министар финансија Владислав Горанов нису дали конкретан одговор о трошковима и изградњи ланца, нити о томе како ће се финансирати и каква је оправданост тог улагања. Било је објашњено само да се не планира изградња новцем из државног буџета, а компанија може прибећи зајму.

Идеја и пројекат остају спорни, а директни учесници у бизнису са нафтним и гасним производима званично тврде да је одобравају, док економски невладини стручњаци сматрају да подухват нема смисла и осуђен је на неуспех, наглашавајући да је „повратак државе у потпуно приватан сектор нова етапа државног капитализма, који не само што троши новац, већ жели да ухвати узде економије“.

Наде крајних потрошача да ће ово довести до смањења цена горива у земљи, за које се сматра да су једне од најнижих у ЕУ, вероватно ће испасти неутемељене. Према стручњацима, прекомерна очекивања за ниске цене су нереална, али је могуће да интервенција државе допринесе глаткијим прелазима са нижих нивоа цене ка већим, када на тржишту има скокова.

Шта ће се појављивањем новог играча догодити на тржишту аутомобилских горива и да ли директно учешће државе у реалном бизнису има смисла или не, само ће будућност показати.


Превела: Ива Гринко




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приходи домаћинстава у Бугарској за око 200 евра већи од расхода

Тромесечни просечни приходи по члану домаћинства у другом кварталу 2024. године износе 1.644, 32 евра, што је за 20,5% више у односу на исти период 2023. године, показују подаци Националног завода за статистику. Истовремено, тромесечни просечни..

објављено 14.8.24. 15.41

Последњих 7 година забележено трајно поскупљење пољопривредног земљишта код нас

Пољопривредно земљиште у Бугарској је последњих 7 година поскупело за 108,7%, показују подаци Националног завода за статистику. У 2016. години просечна цена 1.000 кв. метара износила је 770 лева (386 евра), а прошле године – 1.607 лева (803 евра)...

објављено 13.8.24. 11.38

Просечна бруто зарада у Бугарској достигла 1.174 евра

Просечна бруто месечна зарада у Бугарској је у другом кварталу 2024. године порасла за 4,5% у односу на први квартал године и достигла 1.174 евра, показују подаци Националног завода за статистику. Највећи раст забележен је у сферама „Државно..

објављено 12.8.24. 14.53