Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

БНР - амбасадор доброте

Како живот у опустелим селима изазива емпатију

Фотографија: архива

Према демографским подацима Националног завода за статистику je крајем прошле године у 23% насељених места у Бугарској број становника између 1 и 49. Област Велико Трново је на другом месту у земљи по броју опустелих насеља. Управо у таквом селу „без људи“ живи Цана Цвјаткова – јунакиња репортаже Здравке Масљанкове – дописника БНР из овог региона. Наш дописник је преко телефона – једине везе старопланинског села Горановци са светом – разговарала са јединим преосталим становником овог села, 73-годишњакињом Цаном Цвјатковом. Судбина старе жене, која је за време пандемије Covid-19 била у потпуној изолацији и којој рођаци и социјалне службе нису имали приступ, дирнула је читатељицу странице Радио Бугарске на енглеском језику.

Шкотланђанка из Уједињеног краљевства није остала равнодушна према судбини усамљене Бугарке, која потребе свог домаћинства задовољава са пензијом од 118 лева и једе производе које сама узгаја у својој башти. За даму из Шкотске је ова воља за живот – живети сам, високо у планини, достојна усхићења и великог поштовања. Сама она познаје атмосферу у бугарским селима, зато што сада живи у селу Генерал Тошево, у североисточној Бугарској, а први пут је посетила Бугарску 2007.

Читатељица сајта Радио Бугарске на енглеском језику одлучила је да Цани Цвјатковој пошаље пакет са слаткишима и храном. Међутим, ни једна курирска фирма не врши испоруке до места где живи Цана. Али ово је није обесхрабрило и она је контактирала нашу екипу. Колеге из редакције на енглеском језику су пуног срца прихватили идеју да помогну да доброта стигне до Цане Цвјаткове. И успева им. Помажу им колегинице са БНР Здравка Масљанкова и Албена Мирошникова.

Захваљујући заједничким напорима, Цани Цвјатковој је већ стигла порука доброте коју је непозната њој Шкотланђанка послала преко БНР. Дама донатор која није желела да се оглашава, показала нам је да није потребно имати пуно да би показао емпатију и у тешким временима охрабрио усамљеног човека.

Љубазан гест је, међутим, поново усмерио нашу пажњу на проблеме ових села.


Човек који је преузео улогу посредника је заменик начелника села Рајковци, Петјо Којев. Он је такође међу невидљивим херојима данашњице – људи који помажу да у социјалној изолацији никоме ништа не фали.

Због ванредних мера око Covid-19, потпуно је обустављен аутобуски саобраћај до села у области Велико Трново. Тада је управник почео да људима тамо властитим аутомобилом доставља хлеб, лекове и све неопходно. „Тужна прича, имамо велики демографски колапс, он је почео још средином 60. година прошлог века“ – каже Петјо Коев. „Средином прошлог века је овде била општина са 2.300 становника и 22 насеља. Када сам ја преузео функцију начелника, било их је 16 насеља са 115 људи. Сада нас има 25.“

Ванредно стање код нас није озбиљно утицало. Живимо у истом ритму – прича Петјо Којев. – Једино је био обустављен јавни превоз од Великог Трнова до села Мишеморков хан – последње насељене тачке у општини. Али сада већ имамо превоз – два пута недељно. Панике и стварања залиха намирница овде није било. Једноставно људи знају да када се приближи зима, морају имати довољно хране да не би гладовали, јер уколико падне много снега, доставе хране нема. Наш живот ни мало није лак. Као и већина жена из нашег краја, па и Цана Цвјаткова из с. Горановци се читав живот бавила пољопривредом и чувањем стоке. Врло мало људи би се одлучило да живи као она. Она живи на врху, њена кућа се налази у највишем делу села. Около нема никога. Цана се ослања пре свега на себе. Добија помоћ и од Црвеног крста и од социјалних служби. Упркос потешкоћама, она неће да живи на другом месту. Као и већина људи на Старој планини, ни Цана не жели да напусти своје родно место.“


Превела: Ива Гринко

Фотографиje: архива и БНТ


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Facebook / Улице Старе Загоре

Часовник луткарског позоришта у Старој Загори – један од симбола града

Часовник луткарског позоришта у Старој Загори већ 48 година представља један од најпрепознатљивијих симбола града. Пуштен је у рад 1977. године и једини је те врсте на Балкану. Позориште је подсетило јавност на његову историју на својој Фејсбук..

објављено 8.1.25. 08.40

Бугари широм земље пливали за Богојављенски крст

Бугарска православна црква 6. јануара обележава велики празник Богојављење, дан када је, према хришћанском предању, Свети Јован Крститељ крстио Исуса Христа у реци Јордан. У духу традиције, празник се обележава свечаном литургијом у храмовима,..

објављено 6.1.25. 17.30

Дрвени мост и нови парк у Русеу приближавају људе природи

Град Русе постао је богатији за један импресиван архитектонски објекат – најдужи дрвени пешачки мост у Бугарској. Мост, укупне дужине 28 метара, свечано је отворен крајем 2024. године у шумском парку Липник.  Опремљен је модерним стакленим оградама ,..

објављено 5.1.25. 12.05