13. мај је последњи дан ванредног стања у Бугарској. Уведено је пре тачно два месеца како би се спречило ширење Covid-19 у земљи. Тада је у интервјуу за Радио Бугарску један од водећих имунолога земље, акад. Богдан Петрунов рекао да су мере благовремене и адекватне. У којој су мери та ограничења одиграла улогу у заштити бугарског становништва? На фону контроверзних расположења у друштву и теорије о колективном имунитету, какво је стање сада, гледано кроз очи имунолога:

„Овде се супротстављају две тенденције. Једна је да пустимо људе да се слободно крећу, без ограничења, да се они полако разболевају и умиру, па ко преживи. Апсурдно је тако размишљати. Одмах дајем за пример Шведску, која је економски добро развијена, са стабилним здравственим системом и није предузела мере ограничења. Али је сада она једна од водећих земаља по стопи морталитета и морбидитета са 12% леталног исхода. У свету је стопа смртности преко 5%, у Италији и Шпанији достиже 14-15%. То показује да овај модел – пустити болест да се развија, без икаквих мера, води до повећања смртности. У том смислу убеђен сам да су мере предузете код нас биле најправилније. То је друга тенденција коју морамо да пратимо – ограничити контакте, како бисмо успорили развој морбидитета. Зато сам суздржан према попуштању мера. Отварање паркова је правилно, добро је да се иде у планине, али се све остало мора одвијати полако и уз свакодневну процену ситуације.“

О стварном савладавању пандемије можемо говорити тек кад буде пронађена квалитетна вакцина или ефикасних лекова. За сада постоје само разраде вакцина које нису прошле фазе испитивања. Без доказивања њихове нештетности и противепидемијске ефикасности, они не могу бити признати од стране светских институција које се баве њиховим сертифицирањем. Садашњи вирус SARS-CoV-2 се за 25% разликује од SARS–CoV (ТАРС), који је настао 2002. године, што значи да ће се, мада и спорије, његова променљивост настављати. Зато, ако се пронађе вакцина, она неће бити коначна. „Чак и да претпоставимо да ће бити пронађена најбоља вакцина, механизам стварања имунитета уз њену помоћ још није јасан“ – рекао је акад. Петрунов и додао:

„Још није доказано у којој мери стварање антитела може да штити. За сада, антитела показују само да сте преболели. Осим тога, вакцина ствара антитела не само у телесним течностима, већ и на ћелијском нивоу. Међутим, врло мало знамо о томе како ће вакцина стимулисати ћелијски имунитет и да ли ће он бити водећи. Исто се односи и на лекове. Лепо је то што је наш тим развио молекуле које би се могле успешно применити у лечењу, али да се унапред говори да имамо лек, није озбиљно.“

Према истраживању америчких научника, у земљама Источне Европе, где се имунизација БЦГ вакцином наставља, број смртних случајева је мањи у односу на западноевропске земље које су престале с том вакцином. У Бугарској се вакцина производи од 1953. г. и тренутно се извози у преко 100 земаља. Према речима акад. Петрунова, бугарска БЦГ је међу најбољим. Мало позната је чињеница да је италијански професор Виторио Колизи желео да се развије заједничка вакцина против АИДС и хепатитиса на бази бугарске БЦГ која има појачавајући ефекат. Поред тога, научно је доказано да је наша вакцина међу најмоћнијим стимулаторима ћелијског имунитета. Њено деловање инхибира не само развој патогена, већ и туморних ћелија, каже акад. Петрунов. Имунулог је у вези с тим изричито нагласио да се јачање имунитета као превенција врши само код здравих људи.

Превела: Ива Гринко