Црква Св. Георгија Победоносца се налази у насељу Колуша, у Ћустендилу – граду у подножју Осоговске планине. Проглашена је архитектонско-грађевинским и уметничким спомеником културе од националног значаја. Проучавање и рестаурација цркве трајали су деценијама, али мистерије око њене историје остају. Ово је најстарији средњевековни храм у рејону, право историјско благо. Ако вас пут нанесе у правцу југозападне Бугарске, обавезно га посетите. Колико год емотивно да причамо о овом месту, ништа не може заменити живи контакт с аскетском тајанственом лепотом створеном рукама незнаних мајстора.

Нема тачних података о томе када је црква грађена, није сачуван ни ктиторски натпис. Али су пронађене фреске из различитих векова које су ретки споменици црквеног сликарства. Највредније су оне из XI – XII века које се изузетно ретко могу наћи у Бугарској, чак и на Балкану, каже млади др Јавор Митов из Историјског музеја у граду. Он прича о индиректним изворима из којих истраживачи црпе информације:

„То су публикације научника који се баве историјом уметности, као и историчара који истражују древне документе. Судећи по архитектонским особинама, храм је изграђен крајем XI, почетком XII века. У оно доба су територије Ћустендила и Колуше биле под византијском влашћу. Могло би да се претпостави да је неки локални управник направио донацију и саградио храм, али нема тачних доказа. У „Виргинској повељи“ из друге половине XIII века први пут се помиње метох Св. Николе у Колуши у близини Велбужда (Велбужд је средњовековно име Ћустендила). Професор Лиљана Мавродинова сматра да је храм у оно доба био посвећен Св. Николи, а касније је то промењено. Зографи који осликавају највреднији слој били су заиста изузетни. Претпоставља се да су стигли из Солуна или Охрида. Утврђено је да су користили веома скупе боје које су садржале примесе злата. Ваљда су донатори били прилично богати. Што се архитектуре тиче, претпоставља се да је она дело константинопољских мајстора. Упечатљиво је што је на тако далеком месту саграђена ова изузетна црква.“

Касније фреске су такође вредне, јер откривају посебне епохе у црквеном сликарству. За неке од њих је чак утврђено да потичу из периода пре XI века, али су фрагментарне и не дају материјал за научне закључке. Добро очувана је фреска са ликом Светог Јована Претече, која датира из XV века. У следећем слоју (из XVI века) очувани су прелепо осликани ликови Светог Јована Крститеља и Светог Саве Српског.

 Последње потпуно осликавање рађено је после ослобођења Бугарске од османског ропства, између 1878. и 1882. године.

Сама зграда је релативно мале површине – дужине 10 м, ширине – 8,70м. Архитектонски склоп цркве је уписан крст у квадрату са куполом.

„Храм се може упоредити само са још неколико цркава у Бугарској које су из истог периода и имају исту архитектуру – појашњава Јавор Митов. – То су цркве у Земенском манастиру, у селу Паталеници, црква у граду Рили, која је недавно рестаурирана (са јединственим фрескамас краја 12. века). Уметничку вредност најстаријих фресака цркве Св. Георгија Победоносца упоређују са овим у Бојанској цркви које су направљене у исто доба. Али постоји разлика у градњи. Црква у Колуши је од опека, што је као техника скупље од камења. Све говори о заиста утицајним ктиторима, који су били део царске породице или локалне провинцијалне византијске аристократије.“

„Постоји велико интересовање за овај споменик културе, поготово задњих година. Има и велики број посетилаца и из европских земаља – историчара, који су гости града.“

Превела: Ива Гринко