Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

На Велики четврак Христос установио Свету тајну причешћа

4
Фотографија: Дарина Григорова

На Велики четвртак, који је према старој јеврејској традицији, почињао већ гашењем претходног дана, Црква обележава четири важна догађаја. На Тајној или последњој вечери са апостолима је Христос установио Свету тајну причешћа (најсветије Евхаристије). И пошто је поделио хлеб апостолима Исус је рекао: „Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова.“ Затим је узео чашу вина, благословио га је и додао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха.“

Након Тајне вечере је Исус опрао ноге својим ученицима учећи их, сопственим примером, да служе једни другима и воле један другог. Затим је Исус отишао у Гетсимански врт где се свестан онога што му предстоји помолио Светом оцу. Исте ноћи га је Јуда, за 30 сребрника, предао слугама првосвештеника и фарисејима. На Велики четвртак служи се Света тајна јелеосвећења – свештање масла, увече се чита 12 Јеванђеља о страдању Христовом, по Јовану, Матеју, Марку и Луки.

Тога дана се пре сванућа фарбају јаја а замеси се тесто за Ускршњи обредни хлеб.

Некада су се јаја фарбала само у црвену боју која је била биљног порекла. Црвено јаје симболизује Христову крв и Васкрсење. Данас се јаја за Ускрс фарбају различитим бојама, али се црвена боја сматра обавезном и, према устаљеној традицији, прва јаја се фарбају у црвену боју. Црвено јаје верници односе у цркву, пре богослужења на Велики четвртак.

Фотографије: Дарина Григорова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..

објављено 26.10.24. 06.30