Борба против ширења корона вируса је широм света наметнула промене у свакодневици, па и у ритуалима и начину на који сав хришћански свет слави Васкрсење Христово.

Упркос ванредном стању, које траје до 13. маја, православни храмови у Бугарској су отворени у Страсној седмици и на Ускрс. Службе се морају одржавати уз строго придржавање мера сигурности и не сме се дозвољавати окупљање више људи на једном месту.

Анкета Радио Бугарске је показала да иако су људи уморни и забринути за будућност после пандемије, Ускрс ће, мада не тако свечан као обично, осветлити душе и домове Бугара.

„Биће другачије и у храмовима, где ће можда бити мање људи, али сматрам да није лоше да одемо и да упалимо свећу, да се поклонимо пред иконама и да испоштујемо овај велики празник придржавајући се свих мера безбедности – сматра новинар Борислав Радославов. Свако се може помолити и пред иконом у кући, како су нам саветовали.“

По њему је, упркос свим својим негативима, епидемија имала позитиван утицај на неке људе:

„Видим код људе неко расположење да све више разговарају о Богу, о вери, о смирењу. Желео бих да овако буде и после, када прође ова епидемија.“

Могућност промене када криза са вирусом прође, види и предузетник Михаела Стојкова:

„Верујем да ова ситуација може нам донети многе позитиве, као на пример да се ујединимо, да обратимо пажњу на много важније ствари у животу које нико нам не може отети, као што су подршка породице и пријатеља и вера у добро.“

Што се самог празника тиче, Михаела, која је протестанткиња, мирно прихвата чињеницу да ће празник провести код куће и неће присуствовати црквеним службама. Признаје да учествује виртуелно, јер се одржавају само онлајн.

„Независно од ситуације, дочекујем Ускрс као што сам то увек радила“ категорична је Антоанета Јотова. „Придржаваћу се позива и нећу отићи у цркву, али ипак ћемо са још троје-четворо људи фарбати јаја, узећемо и козунак.“

Њен однос према вери и Богу остаје непромењен упркос пандемији, али се нада да ће они који до сада нису веровали или су негирали Бога и могућност спасења наших душа променити свој поглед на свет.

Ванредне мере и неизвесност, које прате овогодишњи Ускрс, код неких грађана изазивају осећај нелагодности:

„Ја сам човек који се придржава традиције – каже преводилац Дијана Димитрова. – Код нас се читава породица окупља за Ускрсни ручак. Идем у цркву и то ће ми дефинитивно недостајати, али ипак не бих то доживела као психичку трауму, јер је ово ситуација коју морамо поштовати.“

Три године заредом Дијана и њен супруг дочекују Васкрсење Христово заједно са својом ћерком која живи у Немачкој, али због изолације и немогућности путовања ове године су приморани да буду заједно само онлајн. Таква ће бити празнична атмосфера и у многим другим бугарским кућама.

Превела: Ива Гринко