Патријаршијска катедрала Светог Александра Невског у Софији је пети по величини хришћански храм у Европи. Камен темељац постављен је 19. фебруара 1882. године, на четврту годишњицу од ослобођења Бугарске од турског ропства, која се по старом календару обележава тог датума. Храм је изграђен у неовизантијском стилу. За изградњу је коришћено преко 30 врста мермера, а унутрашњост је богато осликана фрескама.

Звоник са крстом је највиша тачка спомен-храма Св. Александра Невског. До њега се долази уским спиралним степеништем са 220 степеница.

Звоник се уздиже на више од 50 м висине. Тамо се налази 12 звона која су направљена у Москви и дарована 1911. године.

Звук свих звона се добија ручно. Од 1982. до скора су за то били задужени Марија Забова (на фотографији) и њени помоћници. Да би мелодија била фина, потребно је бар троје.

Од свих 12 звона највеће је 12 тона, а најмање 7 килограма. Укупна тежина им је 23 тоне. Када зазвоне сва заједно, чују се далеко.

Данас, већ премашила 90 година, Марија Забова је ову свету обавезу препустила другима.

Према црквеним канонима постоје две врсте звоњаве – свечана и заупокојена. Свечана звоњава најављује почетак богослужења и позива вернике у храм. Заупокојена се врши само на Велики петак и заупокојене службе. Тада учествују само два највећа звона, а звоне споро и у једнаким временским интервалима.

Звон звона је због његове специфике тешко снимити, а снимак се врши на посебан начин. Посебна техника снимања звука користи се и када се звона налазе на тешко доступним местима или у уским или временом иструлим дрвеним звоницима.

Због позлаћених купола храм-споменик зову „златно срце Софије“.

Чујте како звуче звона духовног симбола бугарске престонице, катедралног храма Светог Александра Невског. Снимак је из Тонског архива БНР.

Христос васкрсе!

Фотографије: Ани Петрова

Превела: Ива Гринко