Свако ко је пратио бар део програма Master of Art имао је могућност да се диви неким од најбољих достигнућа документарних филмова. Чињеница која је овај фестивал учинила једним од најомиљенијих и најочекиванијих културних догађаја у Бугарској. Master of Art је један од ретких форума у свету за документарне филмове посвећене различитим врстама уметности. Мото предстојећег петог издања гласи „Загрли уметност“.

„И остани код куће“, додаје Најо Тицин – оснивач и уметнички директор фестивала. На конференцији за штампу, која је одржана онлјан, он је изјавио да ће се предстојеће пето издање организовати у „дуплом формату“.

„У критичним ситуацијама, као што је садашња, са којима се свет суочава, веома је важно да човек буде флексибилан, иновативан, да проналази нове приступе како би ишао напред – рекао је Најо Тицин у интервјуу за Радио Бугарску. – Ове године биће два издања: онлајн – које ће се одржати према претходно утврђеним датумима (од 9. до 30. априла) преко платформе neterra.tv - интернет телевизије за Бугаре у иностранству, док ће се „аналогно издање“ одржати у септембру (од 1. до 24). Као и обично, филмови ће бити приказани у биоскопима и позориштима у Пловдиву, Софији и Варни. Тако да – свако зло има своје добро. Сада љубитељи документарних филмова о уметности могу видети преко 25 пунометражних и 14 краткометражних филмова. А у септембру, ако смо живи и здрави, биће приказано преко 75 филмова. Нека не брину они који ће сада пратити фестивал онлајн! У септембру ће бити још много тога за гледање.

Основао сам тај фестивал јер нисам желео да чувам само за себе оно што сам на светским филмским форумима видео, већ сам хтео да то виде и други људи. У том смислу, било би ми јако драго кад би људи сад гледали филм о Јерну Уцону, архитекти сиднејске опере, који је изузетно занимљива особа. „Тек“ са 37 година је победио са својим пројектом на конкурсу за изградњу нове зграде опере, али се ова шанса претворила у његово проклетство.

Друга прича, која ме одушевила, због естетског начина на који је испричана, јесте швајцарски филм „Столица кроз године“ који говори о овој врсти намештаја од почетка 19. века до данас. Треба напоменути да ће два бугарска филма имати своје премијере онлајн.

Један је „Луцифер“, редитеља Марије Николове, који са различитих гледишта говори о историји најскупљег уметничког дела које поседује Национална галерија у Софији – слике Франца фон Штука. „Луцифер“ је слика коју је цар Фердинанд купио и донео у Бугарску крајем 19. века. Ово је јединствена шанса да погледамо диван филм о делу ликовне уметности и (када је већ дозвољено) да идемо у Националну галерију и да уживамо уживо у свему што смо претходно видели.“

У тренутној ситуацији немогуће је избећи питање на чијој је страни што се тиче ванредних мера господин Тицин:

„Што се мене тиче то је ствар цивилизованости и културе да се те мере поштују. Људи масовно мисле: „Ово ме неће стићи.“ што је знак великог незнања. Питање сада није да ли се нама свиђају одређени управници државе или не. Цео свет је суочен са невидљивом претњом и једно од оружја је да се спречи њено ширење. Подржавам ране рестриктивне мере у Бугарској како нас не би задесила судбина земаља које су изгубиле драгоцено време. 8. априла се навршава месец дана од првог доказаног случаја заразе Covid-19 код нас и видимо да цифре и нису тако страшне.
Сматрам да ће свет из ове кризе изаћи бољи. Тако је увек после великих катаклизми. Таква је и идеја нашег онлајн издања „Останите код куће, загрлите уметност“. Сада је тренутак да се присетимо важних ствари у животу и да покушамо да се решимо мање важних ствари. Уметност, љубав, природа – то су ствари без којих, на крају крајева, не можемо. Шта сада радимо по читав дан – читамо књиге, слушамо музику, гледамо филмове. И кувамо! Није случајно то што фестивал има категорију „Кулинарска уметност“.

У онлајн издању се може видети одличан филм о оствареном америчком сну, о Викасу Канау (Buried Seeds - The Life Journey of Chef Vikas Khanna). Рођен са маном, због које тешко хода, Викас је једини Индијац који је добио Мишелинову звездицу. Када је био мали, његова мајка га је храбрила речима: „Ти ниси рођен да ходаш, ти си рођен да летиш!“ И он је заиста полетео у Њујорк, након кратког времена је отворио властити ресторан и стекао славу. Овај филм показује да је све могуће. Добре намере и потрага за сновима ће се поново вратити након ове кризе.

Остало нам је да додамо само један „технички детаљ“ – онлајн фестивал биће одржан само на територији Бугарске, а карте се могу купити онлајн по цени од 10 лева за сваки филм. У потпуном издању ће већ купљени Master pass важити за нове датуме пројекција, без ревалидације.

Превела: Ива Гринко