Гледиште Марије Димитрове – Пишо, председника Асоцијације новинара франкофона у Бугарској која за Радио Бугарску извештава из епицентра епидемије у Паризу
Почетком 2020. нико од становника планете није ни слутио да ће преступна година донети један од најтежих изазова за човечанство. Након савладавања језивих болести као што су куга, лепра, колера и вариола, нико није наслућивао да ће неки вирус преокренути наш живот за 180 степени. Када је Кина упозорила на предстојећу опасност, већина нас није веровало да ће жариште заразе прескочити границе. Али нажалост се епидемија таквом брзином шири у свим крајевима света, да су чак и највећи скептици, који су епидемију упоређивали са обичним сезонским грипом, остали без аргумената. И одједном се испоставило да земље које нису хтеле да заустављају развој своје економије због једног вируса, нису спремне да поднесу терет епидемије.
Како се Европа носи са огромном штетом?
„Западни свет одавно се није суочавао са озбиљним кризама и рефлекси заштите од опасности су му ослабели“ – каже новинарка Марија Димитрова – Пишо, дугогодишњи уредник Радио Бугарске. У овом тренутку она изблиза прати дешавања у Француској.
„У европском плану видим да европске земље имају веома различит однос према овој епидемији. Све су биле неспремне. Можда је најспремнија била Немачка. Сећам се једне анегдотичне чињенице како је пре неколико година Меркел упозорила Немце да направе залихе за три месеца због војног сукоба који сазрева. Европљани су имали и пређашње искуство са инфекцијама корона вируса као што је SARS, али су се сада показали потпуно неспремним и зависним од Кине. Маске се углавном праве тамо, медицинска апаратура такође, а да не причамо о осталим производима који су пореклом из Кине. Ево, сада на пример, Француска ће поново отворити фабрику која је пре неко време производила медицинске маске, али је због нерентабилности била затворена. У својој посети тамо је председник Макрон нагласио да европске земље треба изградити своју економску независност у оквиру ЕУ.“
И док Италија, Шпанија и Француска сваки дан попуњавају мрачну статистику епидемије, земље као Енглеска, Холандија, Шведска и даље одбијају да обуставе своју производњу, већ уводе ограничен режим контаката и појачане мере заштите.
У глобалном плану стручњаци УН прогнозирају да ће преко 25 млн људи у свету остати без посла, али не зна се колико ће становника планете опстати од разорног вируса који је до сада одузео живот преко 30.000 Европљана.
„И сад долази велико питање – докле да досежу ограничења изолације и може ли се економија оставити без дисајног апарата“, каже Марија Димитрова – Пишо и додаје: - Криза ће неминовно нанети велики ударац читавом моделу нашег постојања.“
„Оно чега се лично ја бојим је да ће патриотске организације превладати. То је зато што су људи у Европи бесни због тога што је нас епидемија затекла неспремним. Следи велико преиспитивање свега што је везано за власт и начин на који се живот креће. Могуће је и да сам Макрон оде због те кризе. С друге стране и Кина дуго времена није саопштавала о појави вируса, зато и сав остали свет није био упозорен на време. Заједничка црта свих људи је да не прихватају зло док их не стигне. Нада је у томе да постоји неко промишљање и да ће вредности бити преиспитане. Хоће ли нам доћи памет у главу – надам се. Сви се надамо да ће човечанство од овога изаћи паметније. “
Што се тиче Бугарске, новинарка прогнозира да ће се људи боље снаћи и ширење вируса биће ограничено.
Превела: Ива Гринко
Током 2023. године око 8.000 Бугара вратило се у домовину, док је приближно 12.000 њих напустило Бугарску, изјавила је Магдалена Костова, директорка Дирекције за демографску и социјалну статистику при Националном заводу за статистику, у интервјуу за..
Око 770.000 људи, односно 16,5% становништва Бугарске, болује од дијабетеса, показују подаци последњег скрининга спроведеног 2024. године. Резултате је на конференцији за новинаре поводом предстојећег Светског дана борбе против дијабетеса представила..
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..