У четири узастопна текста је Радио Бугарска фокусирао пажњу на инвестиционе и економске проблеме и предности бугарских статистичких региона. Крећући се у смеру казаљке на сату, од Северозападног, преко Централног северног и Југоисточног статистичког региона, анализа економиста Адријана Николова * из Института за тржишну економију (ИТЕ) достигла је до водеће економске зоне у земљи – Централног јужног региона.
Три од административних области у региону граниче се са Грчком, а област Хасково са Турском. У овом региону се налази други по величини град у Бугарској – Пловдив, у чијој близини пролазе кључне за земљу и Европу путне артерије – ауто-пут „Тракија“ (Од Софије до Црног мора, део Паневропског транспортног коридора 8) и ауто-пут „Марица“ (део међународног пута Е80, повезује Централну Европу и Турску).
„Велики терет на југу је на леђима области Пловдив – рејона ван Софије који је привукао највише страних инвестиција.“ Тамо су се концентрисале нове производње са високом додатом вредношћу. Улагачи су почели говорити о мањку радне снаге, о привлачењу радника из оближњих градова – каже економист.
Адријан Николов ставља акценат на један занимљив пример који је везан за образовање у овом делу Бугарске:
„Наша регионална истраживања су показала да је родопски град Смољан један од шампиона у школском образовању. Привлачењем добрих учитеља и инвестицијама у школско образовање, власти постижу веома добро задржавање ученика у школи и веома добре резултате на државним матурским испитима. Тамо је удео ученика, који наставља своје образовање на универзитетима, већи.“
Југозападни регион у делу између Грчке и Северне Македоније као да остаје у сенци Софије. Поготово након што је ауто-пут „Струма“ (према Грчкој) скратио пут до обласног града Благоевграда на један сат.
„Задњих двадесет година Благоевград пати пре свега од две тенденције у прерађивачкој индустрији. Распад дуванске индустрије довео је до нестанка неколико хиљада радних места. С друге стране, у региону битну улогу има текстилна индустрија. Она је са веома ниском додатом вредношћу и не успева да обезбеди висок животни стандард. Уколико је човек мобилнији и има знање о производњи, њему је лакше да се пресели у Пловдив или Стару Загору и да ради у некој од модернијих фирми, него да остане у кројачкој индустрији у Благоевграду.“
Софија је посебна економска прича.
„Град Софија је засебна економија – наводи Адријан Николов, стављајући акценат на услуге. – Задњих година је забележен раст аутсорсинга и информационих и комуникационих технологија. Забележен је и снажан индустријски развој у Софијској област. Софију и регион око ње посматрамо као посебне економске јединице, а оне чине економску целину. У Софијској области се налазе неки од најснажнијих индустријских предузећа и рударских компанија међу којима је и највећа фирма у Бугарској, која у неколико општина даје највеће плате.“
Како да спојимо ове приче у Бугарској да бисмо добили срећан крај?
Није неопходно да се Бугарска креће у једном те истом смеру и да се развија једним те истим темпом. Поменули смо већ административне и пореске реформе – обе су потребне да би смо ишли напред и да би слабе области развиле свој потенцијал.
* Интервју са Адријаном Николовим је рађен на почетку пандемије COVID-19, али економски и статистички подаци о развоју региона остају трајан тренд. Потреба за променом у бугарској регионалној политици такође. А криза са корона вирусом могла би да буде катализатор за реформе које су потребне у будућности.
Превела: Ива Гринко
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..