Дела Димитра Таушанског су богата бојама и вишеслојна, као и наш живот, она су откровење у којем свако може да пронађе себе, оптимистична су или тужна, изражавају понизност или дрскост, приказују лепоту људске блискости и усамљеност у гомили, живот под маском и нашу голу суштину, нити које нас повезују са свакодневицом, с прошлошћу, митовима и легендама. Терају нас да размишљамо и преиспитујемо свет око нас.

„Ја сам потпуно самоук, немам уметничко образовање“, признаје уметник. Али му заправо то помаже да заобилази клишее. „Постоје људи који се сав живот баве једним те истим. Ја то не могу. Сваког дана тражим нов начин, нову методу, чак са истим материјалом да направим нешто другачије. Машта ради“, каже Таушански. Испод његових талентованих руку рађају се графике, сликарска дела, скулптуре, карикатуре, мајсторски спаја различите стилове. Био је сликар у биоскопу, позоришту, сликао је плакате. Нема дана а да не ради. „Људи кажу – ако имаш таленат, све је ОК. Не постоји тако нешто. Постоји рад. Када радиш, све је могуће“, тврди Таушански. О свом послу каже:

„Ја сам веома разнолик. Радим графику док не изградим неки ниво. Затим прелазим на слику. Могу то истог дана да урадим. А следећег дана се латим скулптуре. Зато што долази до засићења. Заустављам се на тренутак, па се затим поново вратим на оно што сам пре почео. Не може се само црно-бело радити. Али је графика невероватна. Показује мајсторство. Графика је мера по којој се препознаје да ли човек има руку сликара. Када има боје, ако не сликаш баш добро, можеш да то помало прекријеш. Али је код графике мало другачије. Попут скулптуре, где мораш да сугеришеш нешто каменом, металом, глином. Тамо нема грешке. Не можеш да поправиш, да залепиш. Сам правим своја длета, сам их измишљам. Пре него што отпочнем рад, размишљам како ће све бити. Понекад правим макете од глине да бих видео како ће изгледати.“

Диви се Микеланђелу како ствара своје скулптуре од камена. „Ово је патња и занос. Он је једноставно Олимп. Одатле се већ све спушта према доле“, сматра Таушански. На његово стваралаштво утичу и радови Пикаса, Ван Гога, Рубенса, Делакрое и много других сликара. „На почетку имаш једне критеријуме, затим надограђујеш“, објашњава он.

Дела Димитра Таушанског се рађају из самог живота – из ствари које на свом путу сусреће, анализује и прелама кроз властиту призму. О томе колико му је времена потребно да би створио једну слику каже:

„Зависи од расположења, како ми дође. Понекад ми успева из прве и испада врло добро. Понекад се слика „исцрпљује“ и пустим је да се одмори – она од мене, ја од ње. За недељу дана је окренем, почињем поново и већ ми успева. Зато што у првом тренутку човек види једно, а затим, када анализира, нешто сасвим другачије.“

Почетак уметничког пута Димитра Таушанског обележила је јединица из ликовног у трећем или четвртом разреду. „Насликао сам јесењу слику. Направио сам је шаролику, воденим бојама. Учитељ ме је тако оценио. Али сам ја много посматрао ствари, затим их промишљао. Волео сам да гледам слике, илустрације Бориса Ангелушева, старих мајстора. Обилазио сам библиотеке, тражио сам и увек сам се дивио како људи једним потезом поново транспонују живот“, сећа се уметник. Данас су његове слике у власништву колекционара из Бугарске, САД, Немачке, Велике Британије. 2017. је у САД објављена књига посвећена његовом стваралаштву, аутор је проф. Лолита Николова.

Превела: Ива Гринко