До пре две недеље у економским круговима се причало о расту, о отварању нових радних места, о извозу и увозу, о ценама и транспорту, о инвестицијама и повећању зарада. Само током десетак дана пандемија коронавируса је све то променила. Сада се већ прича о рецесији и смањењу производње и потрошње, о новим дуговима предузећа и целе државе, о очекиваном расту незапослености, о масовном стечају и затварању фирми.
Управо то су већ урадиле неке од најутицајнијих компанија у земљи. Највећа фабрика наменске производње „Арсенал“, у граду Сопоту, која је и највећи приватни послодавац који запошљава 9.500 радника, је обуставила рад, а радници су на годишњем одмору. Исто су урадили и највећи у Бугарској рудници угља – они у саставу комплекса „Марица-Исток“, али су уверили да централе на угаља неће имати проблеме и да ће имати довољно угља за подужи будући период.
Стање у туристичком сектору је још горе - предстоје стечаји туристичких агенција и хотела. А удео тог сектора у БДП је око 14%. Исту судбину ће, по свему сусдећи, имати и транспортне фирме које су због блокираних граница скоро широм Европе спречене да обављају свој посао.
Доскора је унутрашња потрошња била основни покретач привредног раста који је протекле године достигао 3,5%, при чему је томе знатно допринео и извоз. Сада је унутрашња потрошња отежана због ограничења која се односе на продавнице и кретање и окупљање људи. Што се тиче проблема извоза, довољно је само навести да је Италија, коју је COVID-19 најснажније погодио, друга на листи трговинских партнера Бугарске у ЕУ.
Ту се могу додати и други сектори: услужни, аутомобилски и трговински. Само последњих месеци продаја нових возила у земљи је опала за читавих 30%. Неочекивано, чак је и онлајн трговина погођена – тренутно промет тамо износи тек 30-40% уобичајеног промета пре кризе. Очекује се да ће се бизнис суочити са још проблема и као што је бугарски председник Румен Радев упозорио, за хиљаде Бугарс економска и социјална криза се може претворити у хуманитарну кризу. То признаје и премијер Бојко Борисов, који већ говори о буџетском дефициту од 1,7 млрд евра. Народни посланици-стручњаци прогнозирају пад БДП од преко 2,5 млрд евра ове године.
Власти покушавају да предузму мере за ублажавање кризе и спасавање најпогођенијих њоме. Влада намерава да на период од 3 месеца преузме исплату 60% зарада радника на чије је зараде увођење ванредног стања имало негативан ефекат. Бугарска народна банка (БНБ) се побринула за стабилност и ликвидност банкарског сектора тако што је донела пакет мера у износу од 4,6 млрд евра. Међутим, једна од одредаба Закона о ванредном стању, који су народни посланици изгласали касно увече 20. марта, је изазвала гнев бугарског бизниса. Одредба прописује замрзавање цена на нивоу просечних последња три месеца, а то ће по мишљењу представника пословних кругова активирати црно тржиште. Тај став подржава и министар финансија Владислав Горанов. Чувши аргументе бизнисмена председник Румен Радев је уложио вето на део Закона о ванредном стању, а премијер Бојко Борисов је изјавио да очекује да ће парламент донети неопходне измене.
Имајући све то у виду, прогнозе угледног Бечког института за међународне економске студије о малом, али ипак некаквом расту ове године од 1,4%, делују умирујуће и охрабрујуће, међутим бугарски стручњаци се окрећу неким сценаријама код којих ће рецесија бити већа од кризе из 90. година минулог века, када је привреда бележила пад од преко 30% на годишњем нивоу. Министарство финансија Бугарске је за ову годину предвидело раст БДП од 3,4%, али очито се он неће остварити. Остаје да видимо да ли ће се и како бугарски бизнис носити са тешким искушењима која га очекују и да ли ће показати неопходну зрелост и адаптивност новим условима.
Превела: Албена Џерманова
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..