„Срещи“ (у преводу: „Сусрети“) је други самостални албум Пеја Пејева – изузетног гудача, солисте Оркестра народне музике БНР. Он је један од најзанимљивијих и најтраженијих извођача народне музике у Бугарској, поред тога он је и талентовани композитор, аранжер, а задњих година и предавач на Академији музичке, плесне и ликовне уметности у Пловдиву.

„Хтео сам да одаберем најбоље што сам задњих 10 година направио. Сматрам да су на овом диску, на моју радост, радили заиста невероватни музичари. Што се тиче наслова, он указује на начин на који је настао диск „Срещи“ – каже музичар.

„Прво ме је Теодосиј Спасов наговорио да издам албум, затим сам се сусрео са свим учесницима на њему да бисмо одлучили које комаде да укључимо. Провели смо и довољно времена у студију са тон-мајсторима Виктором Јордановим и Тодором Чорбовим како бисмо постигли овај диван звук. Следећи сусрет је био са Ивом Христовим који је дизајнирао омот албума. Хтео бих да се захвалим свима који су у томе учествовали.“

Неки комади нису извођени уживо, али је већина њих са репертоара чувеног музичара. Изводе се на концертима, у клубовима, емитују се на телевизији. Пејо је рекао да често свира са Стојаном Јанкуловим који такође учествује на албуму, а исто и са хармоникашем Петром Ралчевим коме се искрено диви: „Већ пуно година радимо заједно, а ја њега обожавам од раног детињства. Част и привилегија је да радим са њим. „Даракчијска раченица“ – комад који изводимо у албуму „Срещи“ налази се и на мом првом диску. Није ми се свидело како сам тада направио обраду, сада звучи на другачији начин.“

Као и многи народни музичари Пејо је прошао велику школу свадбарских оркестара. И пошто код нас још увек постоје места где се људи придржавају традиције, добија и такве позиве. Каже да се свадбари обично веселе по 18 сати – од раног јутра до касно у ноћи, што захтева разноврстан репертоар… Почиње као клинац са очевим оркестром, затим ради са многим свадбарским групама. У свом родном граду, Старој Загори, придружује се Дечијем и омладинском ансамблу „Загорче“, касније завршава Националну школу за фолклорне уметности „Филип Кутев“ у граду Котелу, а дипломира на Академији музичке, плесне и ликовне уметности у Пловдиву. Захвалан је свим својим предавачима међу којима су Маријана Пенева и Степан Червенков – његови професори у Котелу. Упечатљив је сусрет са Теодосијем Спасовим који је можда највише утицао на његово музичко мишљење. Са познатим кавалистом свирају активно око 15 година, у различитим формацијама широм света.

„Тренутно спремамо занимљив пројекат са џез пијанистом Мирославом Туријским. Ако се нама свиди, снимаћемо га – каже гудач који је од „широкогрудих музичара“ и већ годинама проналази заједнички језик са многим савременим уметницима из различитих жанрова. – Млади народни музичари много више слушају џез, њихове колеге, џезмени, слушају народну музику, дакле, покушавамо да у ономе што радимо нађемо узајамну везу. Учествовао сам у стварању првог диска Влатка Крпарова – џез музичара који живи у Немачкој. Он пак је радио на мом албуму. Ми смо истомишљеници и срећан сам што га познајем. Исто могу да кажем и за Митка Љолева, саксофонисту Биг бенда БНР. Пре око годину дана смо снимили нови албум Риверденса (Riverdance) – ја сам учествовао у преко 140 спектакала светски познате плесне трупе. Такође сам учествовао у пројектима шпанског музичара Жордија Савала где свира и Недјалко Недјалков (кавал). С Теодосијем Спасовим сам снимио 3-4 албума, пишем музику за Оркестар народне музике БНР…

За шта немам времена? За моје најомиљеније активности - да свирам песме Била Еванса и да проучавам његову музику. Могао бих то себи приуштити само око Божића. Тада данима седим за клавиром и свирам. Иначе, дан ми се чини веома кратак и немам времена за толико ствари.“

Превела: Ива Гринко