Софијска богословија „Св. Јован Рилски“ и Пловдивска семинарија „Св. Св. Ћирило и Методије“ су средње општеобразовне духовне школе у којима се поред ученика из свих делова земље школују и етнички Бугари из Северне Македоније, Молдавије, Украјине и Албаније. Идеја да се таква могућност пружи и деци из бугарске мањине родила се за време ректорског мандата епископа Сионија који је у периоду 1996-2009. г. био на челу Софијске духовне семинарије.

„У то време сам још био питомац Семинарије, почиње Архимандрит Пахомије, ректор Софијске семинарије, своју причу за Радио Бугарску. „Још тада су нашу богословију похађала деца из бугарске заједнице, углавном Бесарабски Бугари из Молдавије. Дакле, слободно можемо рећи да традиција обуке припадника бугарске мањине из свих делова света у Семинарији није скорашња. Поносни смо и част нам је што овим људима омогућавамо да се с бугарском традицијом, историјом и с народом, којем и сами припадају, упознају на материјалан и нематеријалан начин у нашој школи.“

Архимандрит Пахомије каже да Семинарија наилази на тешкоће у проналаску кандидата из бугарске заједнице у иностранству. Још нема методике помоћу које да се организују сусрети у одређеним земљама како би се занинтересованима пружиле детаљније информације о могућностима које ће стећи као питомци Семинарије. За сада информативну кампању за упис ученика воде некадашњи и тренутни питомци богословије. Враћајући се својим кућама, по завршетку школовања или за време распуста, ученици обично понесу промотивни материјал везан за обуку у Софијској семинарији. Бугарска има добро разрађен систем за креирање и извођење уписних кампања различитих факултета међу припадницима бугарске заједнице широм света, али за средње школе, нажалост, такав систем још није разрађен. Ове године су представници Семинарије учествовали на образовном форуму у албанском граду Корчи, који сваке године организује Министарство образовања и науке Бугарске у циљу привлачења будућих академаца.

За даље школовање у Семинарији потребно је да кандидати, сем претходно стеченог основног образовања, испуњавају и неке друге предуслове. Тако, рецимо, они „треба да имају однос према вери, да буду крштени православни хришћани а да су постигли врло добар општи успех,“ каже Архимандрит Пахомије и наставља: „Полаже се пријемни испит који је, пре би се рекло, у виду разговора који се с децом обавља како бисмо сазнали да ли желе да уче у духовној школи. То нам је битно јер наша школа има своје специфичности којим су предвиђена редовна присуства богослужењима, црквена пракса и живот у интернату. А то захтева да деца буду спремна за то што следи те да искрено желе да своје школовање наставе у богословији. Уколико су их на то приморали њихови родитељи или родбина, деца ће тешко издржати ритам живота у семинарији.“

Архимандрит Пахомије објашњава како је сваком детету које није достигло пунолетство тешко да се одвоји од родитеља и средине у којој је до тада живело. А то се посебно примећује код деце која долазе из удаљенијих крајева. Временом питомци, захваљујући новим пријатељствима и подршци наставника, превазилазе ове тешке тренутке. Током година се у Софијској семинарији школовало највише деце из Молдавије и Албаније.

„Радује нас то што већина њих по завршетку школовања остаје у Бугарској а стиче и високо образовање,“ каже Архимандрит Пахомије и додаје: „Оно што је за нас битно јесте да им предамо знање о Богу, вери, језику, култури, као и да им покажемо да нису сами. Током пет година, колико траје школовање у семинарији, а уз довољно жеље и напора, ученици се интегришу у наше друштво и неки остају у Бугарској. Већи део се враћа у своје земље, али битно је да су стекли добро образовање код нас.“

Ученици богословије добијају стипендије у складу са општим условима прописа о средњем образовању. Они су стипендисти Светог Синода Бугарске православне цркве, живе у интернату Семинарије где су им обезбеђени бесплатан смештај и исхрана, а она покрива и трошкове пута када путују у своје земље. Дипломе које стичу по завршетку школовања омогућавају им да конкуришу за све високошколске установе у Бугарској и иностранству. Питомци Семинарије чији је општи успех врло добар имају право да школовање наставе на Богословском факултету Софијског универзитета без полагања пријемног испита.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова