Скоро два милиона негатива, наслеђе некадашњег предузећа „Бугарска фотографија“, лежи у државном архиву. Црно-бели филмови сачували су моменте из живота социјалистичке Бугарске и очекују да угледају светло дана да би стручњаци оценили њихову вредност за историју.
Приказивањем део свог фотографског наслеђа на винилу, представљеног у изложби „Позитивне успомене са старих негатива“, Плевенски државни архив је направио корак у том смеру. У сали Државне агенције „Архиви“ у престоници изложено је 20 панела који разоткривају разноликост лица града – архитектуру и уређење града, војно дело, индустрију, туризам, здравство, културу, спорт. И пошто су коришћени кадрови не само из „Бугарске фотографије“, већ и из приватних архива, представљени период обухвата и године пре промене политичког режима.
Маринела Јорданова, начелник Архива у Плевену, скреће пажњу на неке од панела који су сачували кључне тренутке града. Међу њима можда најважније место заузима панел са фотографијама уметника који су својим талентом прославили плевенски крај, као што су глумац Георги Парцалев, оперски певачи Асен Селимски и Михаил Попов, писци Дончо Цончев и Љубен Дилов, композитор Бојан Икономов.
„Ово је призор центра Плевена из 1956. г.“ – почиње своју причу Маринела Јорданова.
Следи једна изванредна фотографија из 1943. на којој војници полажу заклетву на верност цару Симеону II.
Међу знаменитостима приказујемо парк „Кајлака“, а у одељку „Здравство“ једну већ непостојећу апотеку из 40. година.
Културни развој града је представљен кроз позоришне и оперске представе, и кроз наступе Северњачког ансамбла. Не можемо да заобиђемо и типичне за ово доба празничне поворке, типично за овај регион виноградарство, моду, фризуре. Један занимљив кадар приказује како учитељице из Мајчинске школе уче децу да се захваљују Богу за храну.
Сазнајемо и да је Плевен некад имао аеродром и добро развијену индустрију о којој сведоче фабрика дувана, једна вакуум инсталација и Удружење индустријалаца из 1943. Изложба се завршава сликама омладинских бригада и чувеног хотела „Балкантурист“.
Према речима Михаила Грујева, председника Државне агенције „Архиви“, у територијалним огранцима се чува велика количина фотографија и њихова дигитализација ће очувати и популаризовати ово наслеђе из прошлости.
„Та архивска грађа је непроцењив извор информација о друштвено-политичком, социјалном и економском животу Бугарске у доба социјализма – рекао је Михаил Грујев, председник Државне агенције „Архиви“. – Иако је идеолошки обојан, јер је коришћен за пропаганду, одлучили смо да овај историјски извор представимо бугарској публици. Претварање у дигитални формат 400 хиљада контактних копија било је први корак ка томе да тај извор историје угледа светло дана, други је пројекат колега из Плевена. Надам се да ће овај архив бити коришћен и у настави, на пример, на часовима историје.“
Превела: Ива Гринко
Фотографиje: Дијана Цанкова
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..