Наши сународници живе на свим континентима али вести о њиховим достигнућима и раду у корист Бугарске ретко кад улазе у фокус пажње јавности. Један од тих Бугара је почасни конзул Бугарске у далекој Намибији Михајил Михајлов. Вероватно ће се многи од вас питати какве би односе могла Бугарска да одржава с Афричком државом. Одговор ће вас изненадити:
„У Намибији знају пуно о Бугарској, јер је наша земља пружила велику подршку у ослободилачкој борби овог народа против колонијалног режима апартхејда до 1990.“- каже Михајлов.
„Још увек приликом сваке посете бугарских делегација они изражавају своју захвалност због те подршке. Осим тога велики део Намибијаца, који су стекли образовање у Бугарској пре 1989, сада заузима одговорне позиције у Намибији и показују за њих карактеристичну симпатију према нашој земљи.“
Друга занимљива чињеница из историје младе државе повезана је с једним од докумената којима је 1990. Намибија објавила независност од своје јужне сусетке – Јужноафричке републике.
„Први протокол је написан на бугарском језику јер је већи део учесника у припреми овог документа стекао своје образовање у Бугарској. То су људи из различитих племена који говоре различите језике али их је у том тренутку објединио бугарски језик“ – наставља почасни конзул.
У новембру прошле године је званичну посету Намибији обавила вицепремијерка и министар спољних послова Екатерина Захаријева.
Михајил Михајлов оцењује ову посету као врло успешну. „Упркос томе што на овој етапи Бугарска нема много интензивних односа с Намибијом ова посета је поставила темеље да се они развију сасвим ускоро“ – сматра Михајлов и додаје да што сетиче бугарско-намибијских економских односа, највећи промет забележен је у извозу и увозу прерађене бугарске бакарне руде. „Удаљеност Намибије од Бугарске и њен мали број становника одређује веома ниску робну размену. Али у другим областима као што су култура и образовање отварају се поља за добре интеракције и ми ћемо их користити у будуће.“ У вези с тим потписана су два нова споразума:
„Културни споразум предвиђа посете сваке године намибијских уметника Бугарској и бугарских уметника Намибији. Приказиваће се тематски спектакли, изложбе, филмови, зависно од тога шта је тренутно актуелно. Споразум у области образовања, предвиђа да намибијски студенти поново имају могућност да студирају у Бугарској.“
Ван своје дипломатске делатности Михајил Михајлов је аутор неколико књига са разноликим и занимљивим сижејима. За новелу „Бушменска коб“ („Бушменска прокоба“) која прича о животу нестајућег афричког племена добио је награду „Писац Африке“, а књига је још увек бестселер у Африци. Михајил Михајлов је први Бугарин одликован престижним одличјем.
У другој књизи Михајлов описује своје авантуре за време лова. Њен наслов „Лов и љубав“ („Лов и любов“) звучи парадоксално, али лов заиста може да буде израз љубави према природи и животињама – уверава нас наш сународник. „Све што човек осећа током потере, проналажења, сусрета са животињама, јаче је од последњег пуцња“ – каже Михајлов.
Иако је само хоби, писање је Михајлу Михајлову битно, пошто је то начин да се обрати себи. „Више ме занимају озбиљне општељудске теме. У процесу писања осећам задовољство да их интерпретирам, да живим док пишем и да маштам.“
Превела: Ива Гринко
фотографиje: лична архива и БГНЕСДана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници. Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама..
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..