Основан у Паризу, састав изводи бугарске народне песме у обради познатих бугарских композитора, такође и православне песме. Руководилац је Стефка Митева – певачица, аутор песама и аранжмана, која предаје певање и солфеђо за аматере. У ствари она долази из сасвим различите струке – завршила је Академију примењених уметности у Прагу, смер луткарска и радио режија и драматургија. Пре тога је 10 година певала у Дечјем хору БНР – чињеница коју увек уписује у своју уметничку биографију. (Наглашава да у „Оренди“ пева још једна бивша хористкиња Дечјег хора – Петра Драганова.) Касније је завршила Високу школу за џез и Државну школу при Министарству културе за предаваче џеза и савремене технике певања у Паризу (Formation pour le DE en jazz (Ministère de la Culture, Conservatoire National de Paris, 2000) et Formation de Formateurs en musiques actuelles au Studio des Variétés à Paris (2001). Око две деценије живи у француској престоници, учествује као певачица у различитим пројектима, оснива и руководи формације од којих је последња „Оренда“.

„Формација постоји од краја 2018. – каже Стефка Митева. – Створена је након позива познатог француског репера Gims који је хтео да га бугарска формација прати у финалима The Voice. Направила сам аранжман песме „Бре, Петрунко“ и 18. маја смо је заједно с њим отпевали на првом телевизијском каналом.

Овако је живот ове формације почео. Половину чланова формације чиниле су Бугарке, другу половину Францускиње. С нама је била Емануела Калчева – Џајма – певачица чији се последњи пројекат звао „Оренда“. Она је предложила да се формација зове тако и испричала нам је шта то значи на старословенском. Оренда је божанствена моћ коју сви поседујемо и значи „дах живота“, „дах Бога“, „врело“.

Можда је мало помпозно за назив женског хора али се нам учинило лепо и надахњујуће, као знак да штитимо део наше бугарске божанствене моћи у Француској, чак и по свету. Скоро годину дана нам је било потребно да бисмо изградили репертоар. Наш премијерни наступ је био у јуну 2019. Нису сви из првог састава, али однос Бугарки и Францускиња је скоро исти. Концерте смо изводиле углавном у црквама у Паризу и околини, предстоји нам неколико учешћа на фестивалима.“

Један од сталних ангажмана Стефке Митеве је рад са људима из велике међународне банке чија је централа у Паризу. На репертоару банкарских службеника су традиционалне француске песме, world music, поп, госпел, као и бугарске народне песме које хористи јако воле. „Приметила сам да бугарски језик провоцира чисте и лепе вокале, чак и код аматера. Хористи радо учествују, замењујући тиме паузу за ручак, а затим се са задовољством и у добром расположењу враћају на посао“ – рекла је Стефка.

О судбини пређашње вокалне формације коју је она формирала - „Самодиви“ (у преводу на српском језику ”Виле”), као и о својој новој ауторској представи она каже:

„Формација „Самодиви“ је живела веома дуго. Али је једна од певачица – Каролин Дапаро која има диван глас и јако је занимљив уметник, отишла на 4 године у Реунион и засада је формација на „standby“. Прошле године сам остварила и својеврсни повратак у луткарско позориште. Написала сам и урадила нову представу за децу с којом смо учествовали на познатом фестивалу у Авињону. Представа се зове „Кокошка на месецу“ и прича о једној малој кокошки која машта да иде на Месец али сви јој кажу да је то сулудо и глупо. Читава прича се одвија на њеном путу према Месецу. Осим на фестивалу, представљали смо је и у културним центрима, продали смо карте за следећу годину, договарамо и путовање ван Француске. Тако да, надамо се да ће наша кокошка полетети према свету.“

Превела: Ива Гринко