Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Крупни бугарски бизнисмени у фокусу правосуђа

Говорећи о „бугарским тајкунима“, државни тужилац Иван Гешев је ситуацију сумирао овако: "Нико није недодирљив пред законом. Ко то није видео и схватио, ако прекрши закон сносиће последице и биће изведен пред бугарски суд“.
Фотографија: БГНЕС

После бизнисмена Цветана Василева /власника Корпоративне трговинске банке у стечају, који је оптужен за проневеру скоро 1,4 млрд евра/, „алкохолног“ магната Миња Стајкова /који је осумњичен за почињена кривична дела у нарочито великом износу и коме је одређена мера забране располагања имовином чија се вредност процењује на 70 млн евра/, породице Арабаџијеви /туристичких милионера/ и породице Баневи /богаташа у сфери хемијске индустрије/, на мети бугарског правосуђа је Васил Бошков - један од најпознатијих а можда и најбогатијих бугарских бизнисмена још од почетка транзиције на демократију и тржишну привреду.

Претпоставља се да његово богатство премашује 1 млрд евра. Државни тужилац Иван Гешев је против њега предузео радње непосредно након што је парламенту поднет на разматрање Нацрт закона о изменама и допунама Закона о играма на срећу снагом којих лутрију и инстант-лутрију може да приређује само Државни лото Бугарске. Бошков је до тада управљао великим делом овог бизниса у земљи чији је годишњи промет преко 500 млн евра и није прикрио свој гнев због предложене национализације и монополизације игара на срећу. Он је и фактор у сфери осигурања и грађевинарства. У исто време власник је највеће приватне колекције слика и антиквитета вредних између 200 и 600 млн евра, које тренутно надлежни органи одузимају. Захваљујући његовом спонзорству још увек постоји један од највољенијих фудбалских клубова код нас - „Левски“. У међувремену Бошков је напустио Бугарску, али је пронађен у Уједињеним Арапским Емиратима где је на захтев бугарског тужилаштва и на основу Међународног налога за хапшење ухапшен а сада се очекује одговор на замолницу за његово изручење. На терет бизнисмена се ставља 7 кривичних дела и то: стварање криминалне групе, принуда, уцена, покушај давања мита службеном лицу, навођење на извршење кривичног дела против службене дужности, финансијска кривична дела, утаја пореза. Према тужилаштву, порези и накнаде које његове фирме дугују државној каси износе преко 300 млн евра. Напад тужилаштва на Бошкова је стигао до тамо да је он осумњичен још за умешаност у убиства и за силовање.

Говорећи о „бугарским тајкунима“, државни тужилац Иван Гешев је ситуацију сумирао овако: "Нико није недодирљив пред законом. Ако је у бугарској историји после 1989. године постојао период у којем је било недодирљивих, то је већ прошлост. Бугарска се мења. Ко то није видео и схватио, ако прекрши закон сносиће последице и биће изведен пред бугарски суд“.

Све те спектакуларне акције власти изазивају супротне ставове у друштву. Бугари су у принципу скептични према богатим и убеђени да они своје милионе нису зарадили поштено, и као да одобравају предузете радње против њих. Има међутим и оних који сумњају да ће органи реда успети да се успешно носе са таквим сложеним финансијским и привредним кривичним делима и сматрају да је реч само о новом медијском балону и да се ништа неће променити – на крају крајева криминалци ће остати некажњени.


Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15

Бугарска у будућности – регионални технолошки центар

Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..

објављено 31.10.24. 12.15

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30