„Лепота понекад се појављује неочекивано. Она може да буде један ињем покривени жбун или шумска љубичица, или пак дечји осмех или један племенити чин. Важно је да знаш како да је препознаш“ – волела је да каже за живота велика бугарска песникиња Леда Милева.
Она је ћерка талентованог песника и публицисте Геа Милева, представника експресионизма у домаћој књижевности. 5. фебруара навршило се 100 година од њеног рођења, а то је и повод приредити низ састанака, рецитала и уопште иницијатива посвећених песникињи. Она је аутор више од 30 збирки стихова за децу, позоришних и радио-драма. Њена су дела преведена на енглески, француски, немачки, руски, пољски и друге језике. Објавила је много чланака о књижевности, преводу и међународној културној сарадњи. Преводила је савремену америчку, енглеску и афричку поезију. После Другог светског рата, од 1944. до 1951. Леда Милева је руководила уредништвом емисија за децу и омладину Радиo Софијe, била је главни уредник часописа за децу, а у периоду од 1966. до 1970. - на челу Бугарске националне телевизије. У 70. годинама је радила у Министарству спољних послова, а до краја 1978. је била амбасадор, стални представник Бугарске у УНЕСКО-у. По свом повратку у Бугарску у току 10 година Леда Милева је била на позицији председника Савеза преводилаца и покренула је издавање часописа за инострану књижевност „Панорама“. Она је и вишегодишњи председник бугарског центра Међународног ПЕН-клуба.
Леда Милева нас је напустила на дан свог рођења 2013. године, али је успомена на њу и данас јарка и жива. Доказ тога је велика пажња и поштовање са којим је састављен програм обележавања њеног јубилеја у читаоницама и фоајеима Софијске библиотеке. Први пут тамо су приказани оригинални документи и рукописи, као и фотографије Леде Милеве са истакнутим уметницима и званичницима.
Специјално за поставку из Државне агенције за архиве су обезбедили неке личне предмете песникиње које су држави поклонили њени рођаци. Представљени су међународне награде и одликовања Леде Милеве, њена лична кореспонденција, књиге са аутограмима, као и њени преводи. Међу најзанимљивијим експонатима је свеска са песмама које је она писала када је имала девет година. Обележавање 100-годишњице рођења Леде Милеве у Софијској библиотеци ће потрајати до 14. фебруара.
За поштоваоце њеног стваралаштва је приређено спомен вече уз учешће истакнутих домаћих писаца Георгија Константинова, Бојка Ламбовског, Ивана Гранитског, проф. Михаила Неделчева и др. „Сетићемо се Леде Милеве и преко пројекције филма који је снимио њен нећак, редитељ проф. Андреј Аврамов“ – каже Марчела Борисова, заменица директора библиотеке, те наставља:
„Леда Милева је била пријатељ библиотеке од свог првог доласка овде 2000. године. Отада је у шест наврата била наш гост. Обележавамо достојанствено њену стоту годишњицу богатим програмом културних манифестација које ће се одржавати углавном у нашем дечјем одсеку. Почињемо 5. фебруара у „Бајној соби“, која од данас носи име Леде Милеве. Приређујемо различите радионице, слушаћемо дечје песме, читаћемо загонетке које је Леда Милева стварала за малишане. Интересовање је велико и очекујемо да наши гости буду деца из обданишта, дечјих вртића и школа. Тако ће бити до суботе. 5. фебруара увече, заједно са Бугарским ПЕН-центром, Савезом писаца и издавачком кућом „Захарије Стојанов“ промовишемо поштанску марку која је посвећена јубилеју наше велике песникиње.
Приређујемо и нашу изложбу „Дечји свет Леде Милеве“ на којој представљамо књиге и издања које марљиво чувамо и популаришемо међу нашим малим читаоцима.“
Превод: Александра Ливен
Фотографиje: Гергана Манчева и БГНЕСМи, Бугари, као директни наследници дела свете браће Ћирила и Методија, које је папа Јован Павле II прогласио за заштитнике Европе, имамо обавезу да очувамо и унапредимо њихово наслеђе. Поносни смо што у овом узвишеном задатку делимо пут са Пољском,..
Свечаном церемонијом у Првој сали Националног дворца културе у Софији данас ће бити отворено 10. издање Међународног филмског и књижевног фестивала „Синелибри“. Мото овогодишњег издања је „Поезија без краја“. Форум ће почети пројекцијом новог..
Бугарско-италијанска продукција „Аурора“ преноси љубавну причу из 50-их година минулог века, јавља БТА. Редитељи филма су Џеки Стоев, који је режирао једне од најзабавнијих домаћих филмова, и Никола Бошнаков. Главни протагониста је италијански комуниста..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је..