1995. група младих сликара најавилa je своје присуство у културном животу манифестом којим раскидају с традицијом и преузимају иницијативу за нову бугарску уметност. Сликари су своје иновативне идеје показали у две изложбе 90. година. Двадесет година касније уметници уједињени под називом “XXL” се поново окупљају како би пропратили отисак времена у својим сликама. Изложба „Ново бугарско сликарство III“ је постављена у галерији OBORISHTE 5 Gallery and Hall у Софији и трајаће до 3. марта.

„Битно је да се одвојимо од манифестација тзв. бугарског авангарда које нису биле адекватне времену и имале су сувише весео и декоративан карактер – каже сликар Иван Кјуранов. – Деведесетих година прошлога века је сликарство било демантовано као медиј зато што је дуго времена експлоатисано и његовим изражајним средствима нема шта више да се каже. Већ смо изложбом ʻНово бугарско сликарство 1ʼ која се одржала 1996. по идеји Хубена Черкелова хтели да покажемо да оно може да буде концептуализовано и коришћено као изражајно средство. У свим тим годинама ми смо практички учествовали у рехабилитацији сликарства.“

Средином деведесетих година нови бугарски сликари наглашавају оно социјално и концептуално користећи савремена изражајна средства попут видеа, инсталације, фотографије. Појављују се занимљива и скроз различита дела у поређењу са делима пређашње генерације уметника.

Сликар Петко Дурмана упоређује тадашње „свргнуће“ сликарства са „Крајем историје“ Франсиса Фукујаме – према америчком социологу либерална демократија и слободно тржиште су крајња тачка социокултурне еволуције човечанства. „Међутим, четврт века касније поново се враћамо Хладном рату, а сликарство је најјачи и најважнији медиј“, додаје он. Након што је годинама истраживао технологије и нове медије, данас Петко Дурмана одређује своја дела као „посттехнолошко сликарство“. И представља слике у квадратном формату – „јер су инстаграм френдли“, наслаже их у два слоја.

„У ствари то су две слике једна преко друге и доња се може видети само помоћу технолошких средстава – каже он. – У читавој серији ʻundercoverʼ стварам реалистичку основу која донекле има „родбинску“ везу са социјалистичким реализмом, док горе стављам постерне поруке везане за стварност. Тако је код слике ʻЦар Бомбаʼ горе је Владимир Путин чије је лице приказано на бомби, а корона му је њен стабилизатор, док је испод насликан Сталин. Слика ʻХеј, Иранʼ пак приказује значку с Мики Маусом, а испод је Доналд Трамп који је вратио конфронтацију с Ираном. Идеја је то да се историја понавља и ја стављам трагедију као подлогу, а изнад фарс.“

Макар кренули својим путевима и развили своју уметност на различите начине, сви сликари из групе “XXL” остају верни савременом приступу сликарству. Доказ за то су њихове слике засићене поп-арт елементима, концептуелним праксама,  мешањем фотографије и сликања. Упркос томе што су испуњене различитим техникама и стиловима, међу њима постоји специфична интеракција.

Превела: Ива Гринко