Учитељ и бивши народни посланик Хасан Чирак је данас власник велике фарме крава и председник регионалне Асоцијације произвођача млека у Области Трговиште. Овако бисмо у неколико речи могли описати Хасана Чирака чија се делатност углавном одвија у селу Камбурово у околини Трговишта, на североистоку земље.

„Почетак је био тежак, веома тежак. Предузеће је имало велика дуговања, а обим производње је био скроман, готово никакав, а и како другачије кад имате 5 крава и 8 телади, без икаквог земљишта и пољопривредног инвентара. Почетна улагања су нам била усмерена у три правца – куповине животиња, аграрне технике и опреме, и земљишта. Током година успели смо да купимо око 80 ха земљишта, у закуп смо узели још 100 ха, а реализовали смо 4 пројекта у склопу европских програма – пре свега везано за животиње, пољопривредне машине, грађевинарство и обнову постојећих објеката,“ сећа се фармер. Данас Хасан Чирак ради на реализацији петог пројекта. На питање зашто већина фармера затвара своје фарме је Хасан Чирак одговорио:

„У складу са европским пројектима требало је да удовољавамо европским критеријумима и стандарду. То нам је помогло да останемо у том сектору, јер су, посебно у области сточарства, многе фарме затвориле своја врата,“ каже пољопривредник и наставља: „Од 2003. године сам председник Асоцијације произвођача млека у Области Трговиште. Тада је број њених чланова премашивао 90, а данас их је тек око 15. Пољопривредни посао није привлачан, тешко налазимо раднике. Неке колеге напросто нису издржале, нису успеле да издвоје средства и инвестирају у своје фарме због чега су биле приморане да их угасе, једноставно нису одговарале европским захтевима и стандарду.“

Да ли су откупне цене млека и меса у Бугарској адекватне?

„Мислим да јесу, ма колико се жалили да су ниске. Ми смо већ ушли у заједнички европски дом и могу вам рећи да се цене у осталим чланицама ЕУ не разликују много од оних код нас, разлика је минимална – од 1,2 до 5 центи. Истина је да треба да производимо више млека, уз нижу цену коштања по јединици, али већи квалитет,“ убеђен је Хасан Чирак.

Колико грла и земљишта тренутно имате и шта сејете?

„Имамо око 170 ха обрадивог пољопривредног земљишта, а узгајамо углавном пшеницу, овас, јечам, сунцокрет и кукуруз. Имамо око 450 грла, од којих је 160 музних крава, око 70 јуница, а све остало су телад за тов,“ каже власник фарме у селу Камбурово.

Каже да за сада не намерава да крене у проширење свог газдинства у којем ради читава његова фамилија, а посебно су активни млађи чланови – ћерка и зет, који „желе да наставимо, да не одустајемо.“

А што се затвореног циклуса производње тиче, Хасан Чирак каже: „И ми смо намеравали да то урадимо, обновили смо некадашњу мензу предузећа. Али је потом донета Уредба 20 и тиме је створена могућност за прераду производа из властите производње, али је уједно с тим овом уредбом регулисано да фармери могу да прерађују тек 30% произведеног млека, а преостали део да се усмерава ка већим прерађивачима. Том уредбом је продаја млечних производа ограничена на пијаце највише две суседне административне области, што је по мени било ускраћивање економских, а рекао бих и уставних права. Ово питање сам лично постављао у разговорима са три министара пољопривреде, али промене нема. Струковне организације су, нажалост, слабе и нису у стању да бране своје интересе. На челу водећих струковних савеза сточара обично су прерађивачи млека и, наравно, штите своје интересе. То је донекле последица одсуства закона о струковним организацијама. Израђена су већ 4 нацрта закона. Али не разумем зашто се ништа не предузима. И по том питању ствари остају непромењене,“ каже с нескривеном тугом фармер Хасан Чирак.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова