Заједно са Хрватском, Бугарска је међу оно мало нових држава чланица Европске уније које су званично изразиле своју жељу да брже приступе зони евра и пређу на заједничку обрачунску валуту заједнице. У Бугарској је та амбиција пропраћена спровођењем низа мера, које су усвојене с обзиром на захтеве зоне евра. Усвојене су одговарајуће измене закона, банке су прешле кроз стрес тестове, буџетски дефицит је под контролом, спољашњи дуг се одржава на ниском нивоу. По тим показатељима наша земља има чак боља достигнућа од низа других, које су већ увеле евро. За сада само инфлација је већа од допустиве.
У среду парламентарне партије су постигле политички консензус о приступању зони евра. С обзиром на наведене повољне околности, власти стално стављају акценат на став да је земља де факто спремна за улазак у Међународни девизни механизам ERM II, који је познат и као „чекаоница“ за евро. На одржаном ове недеље 14. годишњем састанку владе са бизнисом званично је изјављено да очекујемо да се то деси до краја априла ове године. Са своје стране, извршна директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгијева је рекла за Бугарски национални радио да види у потпуно „обазривој“ будућности пријем земље, при чему је прогнозирала да ће се то десити у 2023. години. Пре неколико дана у Давосу Георгијева је разговарала о томе са председницом Европске централне банке Кристином Лагард. „Она ми је рекла да ће се, по свему судећи, у њеној конференцијској сали где заседају чланице еврозоне ускоро говорити и на бугарском“, додала је шефица ММФ-а.
Власти прецизирају да ће до приступања зони евра валутни борд остати на снази и да ће се прелазак на евро остварити с обзиром на актуелни фиксни курс који је утврђен на нивоу од 1,956 лева за 1 евро. Они нас стално уверавају да у току преласка неће доћи до повећања цена роба и услуга, као и да ће бугарска економија рачунати на подршку спасилачког фонда зоне евра који располаже са 800 милијарди евра.
У међувремену, социолошка агенција „Тренд“ је обелоданила истраживање односа Бугара према европској валути, чији се резултати не поклапају у свему са жељама владајуће гарнитуре. Према Стручном клубу за економију и политику који је наручио то истраживање, 50% пунолетних Бугара је „против“ увођења евра, а подржава га само 19%. 54% испитаника траже одржавање референдума о укидању бугарског лева. Тек 19% одобрава владин „курс“ ка ERM II и заједничкој валути.
Неповерење са којим се Бугари односе према тим валутама је ниско -14% се изјаснило за лев у валутном борду, 10% за евро, при чему у оба случаја тако одговарају старији људи. 60% пунолетних Бугара сматра да је лев стабилна валута. Разлог тога је чињеница да због фиксног курса у Бугарској евро фактички функционише као званична валута. То даје стабилност националној валути, једнакој стабилности европске валуте. Није случајно да се неке цене у земљи приказују у еврима – претежно цене некретнина. Бугари траже референдум о евру једино због страховања да ће у току преласка на евро доћи до повећања цена и смањења њихових куповних способности. А с обзиром на чињеницу да је Бугарска европски рекордер у погледу ниских доходака, тај аргумент добија на снази и ниједан политичар или стручњак не може да убеди Бугарске у супротном.
Свакако, никада није сувишна нека доза здравог песимизма и обазривости, нарочито када се ради о толико суштинској промени каква је увођење евра. Многи чак иду даље у прогнозама и кажу да „флирт“ бугарског лева и евра неће завршити „склапањем брака“ у догледној будућности углавном из политичких разлога. Реч је о томе да је Бугарска позната као најсиромашнија, али и најкорумпиранија земља Европске уније. У зони евра постоје утицајне државе које мисле управо тако те су у више наврата изјављивале да све док се то не промени Бугарска неће бити допуштена у језгро ЕУ. Тако да чак и ако уђе у девизни механизам ERM II, земља може да остане у „чекаоници“ дуже од предвиђеног и то из политичких разлога.
Превод: Александра Ливен
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..