Бугарска историја напушта уџбенике и враћа време назад у средњовековној тврђави са кулама и грудобранима. Тамо ученици могу да доживе све што су научили у школи, играјући посебне улоге – они су ратници који се боре са витезовима, бољари који разматрају државне послове или сељаци који су задужени за исхрану и прављење хлеба.

Пре четири године двојица официра из резерве дошла су на идеју да анимирају часове из историје, претварајући децу у протагонисте. У склопу пројекта „Бајка о Бугарској“ они на занимљив начин причају о томе како су изгледали наши преци, којим су се занатима бавили, како су живели, каква је била њихова култура, како су ратовали. А за сцену су изабрали Калојанову тврђаву у селу Арбанасију, недалеко од старе бугарске престонице Великог Трнова, која је данас атрактивно место са имитацијама архитектонских елемената пронађених на брду Царевец, у коју се улази дрвеним мостом изнад шанца испуњеног водом. У тврђави деца облаче оклопе и кациге средњовековних витезова, мљеве брашно за хлеб те га онда сама и спремају према древној технологији, упознају се са славним победама бугарских царева.

„Дочекујемо децу на улазу Калојанове тврђаве и одмах објашњавамо која је разлика између тврђаве, замака и дворца, – прича Александар Карачолев, један од оснивача пројекта. – Следи беседа о Првом и Другом бугарском царству. Упознајемо децу са историјом оружја: с једне стране, ту су лукови, стреле и пушке, а с друге, наоружање савременог бугарског војника. Осим теоретских знања, водимо и практичну наставу, на пример, учимо их како баратати мачем, како гађати из лука и пушком, како спремати домаћи хлеб. А у ликовној радионици деца дочаравају средњовековну одећу коју виде на манекенима.“

Мали посетиоци уживају у „живим“ часовима, а неки чак демонстрирају таленат у гађању и мачевању.

„Ми покушавамо да представимо алтернативну причу о историји Бугарске, разиграну, шарену, која је занимљив елеменат ваншколске обуке“, подвлачи Александар Карачолев.

„Не ометамо школску наставу из историје, нити на било какав начин мењамо наставни план, – објашњава он. – Ми једноставно „оживљавамо“ оно што је у уџбеницима написано ситним словима – за најрадозналије малишане који испољавају наглашено интересовање за историју. На пример, који бугарски цар је први ковао новац, зашто је опрема бугарских ратника различитија од оне арапских, бизантијских и римских. Пре две године смо обележили 100. годишњицу Дојранске епопеје и ставили акценат на Први светски рат, а 2018. смо славили 1300 годишњицу победе кана Тервела над Арапима и спасавања Европе.“

„Бајка о Бугарској“ најчешће враћа ученике у доба Средњег века и националног Препорода. Иницијатори пројекта истражују време до Првог светског рата, а причу о нашој најновијој историји препуштају учитељима у нади да ће и тај период ускоро постати део наставне грађе.

„Када говоримо о садашњици и будућности ми учимо децу како да чувају сећање на своју прошлост, – каже још Александар Карачолев. – Ако окрене поглед назад у време и историју сваки човек може да у себи открије делић својих предака. А то ће му донети велику сатисфакцију и натерати га да се поноси својом прошлошћу, да се осећа посебним. Врло често користимо цитате великих људи како бисмо натерали децу да схвате да се све оно што виде овде, некада заиста десило. И она одлазе поносна, насмејана и срећна да су им корени бугарски.“

Превод: Александра Ливен