У Бугарској има на стотине цркава и манастира саграђених са вером и надом да ће људима донети мир и надахнуће. Већ 18 векова Чирпански манастир, који је подигнут у знак сећања на Светог Атанасија Великог - архиепископа Александријског, познат је као непресушни извор вере. Из житија свеца знамо да је он лично основао манастир 344. године, када је боравио на територији данашње Бугарске у вези са Васељенским сабором у Сердици – 343-344. године. Свети Атанасије је одсео у близини града Бероа (данашње Старе Загоре) и основао манастир. У житију пише да је светац отуда пролазио да би у Берое однео богослужбене књиге и није имао намеру да се на путу зауставља. Међутим, осетио је неку посебну енергију која јача веру и остао је да се тамо помоли Богу.

Светост Чирпанског манастира и велики број чудеса која су се тамо догодила привлаче ходочаснике не само из наше земље него и из иностранства. Сматра се да је он један од првих манастира насталих у Европи и да је у оно време место било од стратешког значаја за хришћане. Ту је пролазио важан пут који је повезивао Константинопољ и Сердику, а налазила се и велика римска тврђава чији се остаци и данас виде. У близини се налазило трачко светилиште посвећено нимфама које је свети Атанасије претворио у хришћанско водено светилиште. И данас људи верују у лековиту моћ воде из манастирског светог језера.

Манастир постоји толико дуго управо због снажне вере људи. 18. јануара, када Бугарска православна црква слави Св. Атанасија Великог, у Чирпански манастир долази на стотине верника. Дочекује их отац Борис, свештеник који ревносно одржава манастир и гостима врло радо у детаљима прича причу манастира.

Невероватно је, али је тамо очувано и место за молитву - испосница, где је са Богом општио Св. Атанасије. Реч је о каменој ниши која данас привлачи вернике. Сматра се да пролажење испод испоснице доноси здравље као и да тамо човек може да провери своје грехе – каже Нанси Маринова – вршилац дужности директора Историјског музеја у Чирпану.

„Легенда казује да уколико је човек велики грешник, неће моћи да прође и да ће се за њега стење затворити. До сада се то није дешавало и ова чињеница нам улива наду да су Бугари добри људи и верују у Бога. Место је привлачно не само због природних знаменитости и испоснице. У цркви манастира се налази изванредна икона Св. Атанасија, коју је 2003. године у Бугарској донео и поклонио лично Александријски патријарх Петрос VІІ из Египта. Постоји легенда која каже да једно дете од 14 година које није могло да говори, проговорило после молитви својих родитеља пред иконом, после службе у храму и након што је отпило воду из светог језера. Пуно је прича које људи причају о томе да је за праве хришћанске вернике то посебно привлачно место“.

Још једна светиња бугарског народа чува се у манастиру – тачан препис познатог Ремског јеванђеља.

То је црквенословенски рукопис на пергаменту из 1395. године. Састоји се од два дела од којих је први написан ћирилицом, а други – глагољицом. „Његов оригинал се данас налази у библиотеци у Ремсу, Француска, а једини његов препис – у Чирпанском манастиру“ – прецизира Нанси Маринова.

„Ремско јеванђеље се чува овде. Стигло је у Бугарску почетком 20. века. Група наших сународника који су посетили Француску, схватили су да ова светиња има велику вредност за Бугарску. Направили су препис и поклонили га манастиру.

Јеванђеље је тесно везано за нашу историју, али повезано је и са историјом Француске. Занимљива је чињеница да су вековима током чина крунисања француски краљеви држали руку на овом јеванђељу мада нису знали шта у њему пише. Очито су њихову пажњу привукли богати украс и лепо исписана слова“.

Превела: Албена Џерманова