Ћилим од античког мозаика различитих облика и боја, мермерни каменчићи искусно уграђени у зидовима римских кућа и остацима јавних зграда. Овакви прецизни примерци истанчане римске уметности откривени су у многим местима на нашим просторима. Ти примерци су културно наслеђе високе вредности што захтева пуно средстава и бриге да би се очувало за идуће генерације. У више случајева мозаици су на отвореном, у безљудним местима, а њихово преношење у музеје је тежак, а и често пута неостварљив задатак.
Естетика старинске камене облоге, с фигурама и минијатурама на њој, одавно занима ум Катје Лекове. Она је хемичар и универзитетски предавач по вокацији, али и велики поклоник класичних уметничких дела. Сама зна колико рада и надахнућа улаже аутор стварајући своје дело, зато неће ни да замисли да ће ремек-дела антике, као што су мозаици, једног дана нестати са наших простора. Посветила је пуно времена и личних средстава да би обилазила и фотографисала места где има чак и малих фрагмената мозаика. Њена мисија се не завршава тиме. Након што их фотографише, она покушава да их посебном техником стваралачки пренесе на стакло. Велики изазов за самоуке сликарке је постизање трајности и квалитета слика:
„Радила сам и пре тога на стаклу, правила сам различите слике фрагмената слика Владимира Димитрова - Мајстора, Монеа, импресиониста. Пре тога сам правила и слике у јарким бојама, специјалним бојама које слици додају богатство и колорит. Оно што сам постигла захваљујући мом професионалном искуству у хемији је веома стабилан грунд на стаклу на којем сликам мозаике. Задовољна сам што досада нигде се није десило да има пукотина или промена у бојама слике. На тај начин сам своју љубав према уметности, поготово према римским мозаицима, претворила у своју мисију. Као предавач на Катедри за хемију Благојевградског универзитета била сам окружена људима који су имали различита интересовања, али када сам говорила о мозаицима колеге су ми казивали да немају информације о томе. Тада сам себи рекла да их морам популаризовати и да пронађем начин на који да покажем Бугарима шта има на нашим просторима. Нема свако могућности да путује и да види сачуване римске мозаике. Јако сам импресионирана античком вилом „Армира“ у Јужној Бугарској, у близини Ивајловграда. Препоручујем свакоме да оде и да је види.“
Прошле године је Катја Лекова стигла да посети форум с изложбом „Капитол“ (из Рима) у Археолошком музеју у Софији. Одушевљена је фотографском изложбом приказаних мозаика из територије Бугарске. То јој пружа могућност да упозна места где се мозаици чувају.
„Тренутно се спремам за учешће на Међународном форуму у Пловдиву у Априлу посвећеном нашем културном наслеђу. Тамо ћу представити пресликани на стаклу мозаик који сам фотографисала на Сицилији.
Сличан је нашима јер су мајстори радили и по нашим просторима. Када је историја у питању, ми Бугари више причамо о петовековном ропству и заборављамо да приметимо које наслеђе чувамо из антике. Када гледам сачуване мозаике у Девњи, у Пловдиву, у Старој Загори, у Софији итд. увек помислим да ми као Бугари заиста морамо да будемо поносни.“
Превела: Ива Гринко
Фотографиje: katyalekova.comДевето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..
У Галерији „Методи Мета Петров“ отворена је изложба слика бугарског сликара Марина Маринова. Експозиција садржи 15 уља на платну. Маринов је тренутно..
У Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, 20. јануара, на кратко су приказана два изузетно вредна рукописа – Енински апостол и Аргиров..