Како по вама ради једна „машина за срећу“? Иако звучи утопијски, таква машина може да постоји у свакој људској свести. Треба само да поверујемо да можемо да будемо господари свог времена и да изразимо своје најинтимније жеље, притом да нас нико за то не прекорава. Управо тај тренутак апсолутне слободе је „гориво“ које је нам потребно да „пустимо“ ту машину у рад.
Својом фотографском изложбом насловљеном „The Happiness machine“ („Машина за срећу“), визуални уметник Ирина Иванов - IrrA, сугерише публици да је тај изванредни тренутак могућ и може да буде ухваћен читавих 35 пута, колико је и фотографија представљено у комотном артистичком простору „КО-ОП“ у Софији од 9. до 12. јануара. Кадрови су снимљени за време прошлогодишњег издања фестивала „Burning man“ који сваке године окупља уметнике свих жанрова и публику из целог света. Тако се за неколико дана простор у савезној држави Невади, који једни називају пустињом, а други – дном осушеног језера, претвара у територију где влада симбиоза слободе и уметности.
„Између 70 и 80 хиљада је максимални број људи који могу да присуствују пошто купе карте у специјалној томболи, – прича Ирина. – Уметници сваке године су различити, а у публици увек је присутна и бугарска група, која уређује камп, где су добродошли сви остали Бугари, који дођу на фестивал. У ствари, ти се налазиш негде усред ничега и имаш само оно, што си са собом понео.“
2018. годину Ирина је провела у Бугарској, али је и поред тога „доживела“ тај фестивал преко свог партнера – срећника који је отишао у Неваду. Наредне године она је већ сама постала део уметничке еуфорије усред пустиње:
„Могу рећи да, када сам га посматрала из Бугарске, фестивал ми се чинио веома чудним. Управо то ме је мотивисало да снимим фестивал и да преко фотографија покажем право лице „Burning man“-а. То је нешто које чак не можеш замислити, када само слушаш о њему. Јер када питаш некога како да се припремиш за њега или шта да очекујеш, добијаш једино одговор: Сачекај, иди тамо и видећеш сам.“
Једна од ствари које су увелико импресионирале Ирину Иванов на прошлогодишњем издању фестивала, било је одсуство било какве агресије или конфликата међу људима и спремност свакога да покаже оно најбоље од себе.
Осим као фотограф, Бугарка ради и као редитељ и камерман, а остварила је и свој сан да има своју властиту продуцентску кућу у Лос Анђелесу, где живи већ годину дана. Најчешће снима рекламе и музичке спотове. Ирина каже да је конкуренција у Америци огромна, али да је то мотивише да се развија и иде напред.
Превод: Александра Ливен
Фотографиje: лична архиваНакон успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године,..