У нашим данима добро здравље кошта. И то доста, тако да немају сви могућност да прате и да се придржавају упутстава лекара током лечења или једноставно да би водили здрави начин живота, мада према анкети сајта Дневник 68% Бугара сматра да је добро здравље најбитније. У Бугарској се годишње на здравље троши укупно преко 4 млрд евра. То укључује државно финансирање система здравства, новац од доприноса за обавезно здравствено осигурање који се уплаћују у Фонд за здравствено осигурање, као о добровољни доприноси грађана у приватна друштва за осигурање. Ту треба додати и новац који пацијенти дају „испод тезге“, новац за доплату у болницама разноразних „погодности и услуга“ међу којима је рецимо и анестезија. Износ постаје још импресивнији ако се израчуна и мали проценат цене лекова који Фонд за здравствено осигурање рефундира, а преостали износ плаћају пацијенти. И тако стижемо до оног за Бугарску и њено становништво од 7 милиона људи заиста импресивног износа од преко 4 млрд евра, који је за 200 млн евра већи од оног прошле године.
А чињенице показују да су Бугари међу најболеснијим људима у Европи, са најмањим животним веком, при чему је наша земља и на првом месту по смртности на Старом континенту. Просечна старост становништва је 43,8 година, а по дефиницији ово становништво које стари је много рањивије и подложније обољењима из чега следи да оно осећа већу потребу за медицинском негом и лечењем односно лековима. Према Националном заводу за статистику 2017. године у некој од 346 болница у земљи хоспитализован је 2.220.161 Бугарин.
Горепоменути износи звуче добро пошто се као проценат БДП приближавају просечном нивоу у Европи и достижу 8,3% БДП. Међутим, одмах треба рећи да према написима у штампи од тих 8,3% јавни трошкови чине само 4,5%. Из тога се може закључити да финансирање болница није довољно, да су плате лекара и медицинског особља мизерне, да добављачима није плаћен пуни износ лекова и потрошног материјала итд. Као резултат тога сви су незадовољни и сви протестују – и лекари, и медицинске сестре, и пацијенти.
Брига о здрављу становништва и одржавање добре физичке и психичке кондиције стварају веома сложене узајамне односе које би требало да сви погођени решавају заједно. И практично се управо то дешава. Државне власти и Национални фонд за здравствено осигурање, с једне стране, и Бугарски лекарски савез, с друге, договарају мере, решења и компромисе који ће важити у систему здравства за време трајања одговарајућег оквирног уговора. Ове године уговорне стране су успеле да се договоре о основним параметрима политике здравства наредне три године. Предвиђа се да се најмање 50% месечних прихода болничких установа издваја за зараде. Од њих 64% ће бити за зараде лекара а 36% - за зараде специјалиста за здравствене неге. Однос ће бити 1:1,6.
Занимљиво је поменути да упркос незадовољству бугарских пацијената системом здравства у нашој земљи, ствари можда и не стоје тако лоше колико се то некима чини. На пример, за разлику од многих других европских држава Бугарин не треба да на консултацију код лекара специјалисте чека месецима већ највише 10 дана. И тако је упркос масовној емиграцији из земље бројног медицинског кадра који је у потрагу за бољим условима рада и живота отишао у Западну Европу. То потврђује и на десетине хиљада страних грађана који долазе у бугарске здравствене установе на медицински преглед и лечење. Њихов број варира. Према последњим расположивим подацима Министарство туризма је у периоду јануар-септембар 2017. године регистровало око 26.300 посета странаца код нас у циљу лечења. Према анкети коју је организовало Министарство туризма, 84% страних држављана који су посетили Бугарску изјављује да је наша земља добра дестинација за медицински туризам. 60% изјављује да је у потпуности задовољно услугама. Стручњаци са своје стране тврде да Бугарска има шансе да се претвори у погодну дестинацију за здравствени и медицински туризам, јер има не само добро развијену мрежу балнеолошких и спа комплекса него и нуди добар однос између цене и квалитета.
Превела: Албена Џерманова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..