На самом крају 2019. године Радио Бугарска је замолио вицепремијера надлежног за безбедност и министра одбране Красимира Каракачанова да направи биланс процеса модернизације бугарске војске и да процени стање регионалне безбедности на Балкану.
Процес промена армије министар је резимирао овако:
„Не бих желео да звучи као реклама, али смо били приморани да у 2018. и 2019. године урадимо све оно што није рађено последњих 30 година, мислим на модернизацију оружаних снага, ремонт и модернизацију постојеће технике, повећање доходака војника и официра. Ове године већ се назиру и резултати, – категоричан је министар Каракачанов. – Склопили смо уговор о куповини првих 8 модерних ловаца F 16 block 70. Процес модернизације копнених снага стицањем нове машине за пешадију и два брода за ратну морнарицу већ је у фази пријема понуда. Надам се да ћемо идуће године завршити и са тим поступком.“
Уговор са Локхијд Мартином превиђа могућност куповине још пола ескадриле. Како ће се тај процес одвијати у будуће?
„Пројекат модернизације укључује стицање једне ескадриле коју чине 16 ловаца. Ми смо куповином првих 8 реализовали први део. Очекујемо их до 2023-2024. године. У том периоду треба да се припреми друга фаза стицања осталих 8 борбених авиона. Али смо већ ставили темељ и ја сам убеђен да ће услови под којима ћемо остварити следећи део уговора бити повољнији. Након 3-4 године тај ће авион већ бити у масовној експлоатацији, јер поред Бугарске и Словачке, које су већ потписале уговоре о F 16 block 70, интересовање за њих испољава и Румунија, Хрватска пак води преговоре, а и Грчка је изразила намеру да модернизује своју ратну авијацију до нивоа block 70. Уговори су склопљени и у Азији. Дакле, тај ће авион бити на тржишту, очекујемо масовну производњу, што ће свакако смањити и његову цену.“
Међутим, ствара се утисак да је бугарско друштво равнодушно према одбрани.
„Не делим Ваш став. Јавност врло добро схвата и идеју о повратку регрутне војске коју подржавају 72% грађана. А 81% наших сународника се залаже за идеју о повратку и тзв. радних војних јединица, у склопу којих неписмени и незапослени чланови нашег друштва могу да се науче дисциплини, да стекну професију, да постану савесни чланови друштва. Јавност види да ситуација око Бугарске није толико ружичаста, колико покушавају да нам је представе. Конфликт у Сирији, па и онај у Ираку се настављају. Тензије између Турске и Грчке су у порасту. У самој Турској, која је и наш сусед, има 3 милиона илегалних имиграната, који у одређеном тренутку могу да крену и према нашој граници. У Босни и Херцеговини се посматра реална нестабилност. Напетост између Косова и Србије такође је стварна. У Црноморском региону су чињеница тензије између Украјине и Русије. Људи виде да свет није сигурнији него што је био пре 10 или 20 година. И друштво схвата да нам је војска потребна. Видите да сви одобравају модернизацију која је у току, иако нас то скупо кошта. Проблем су они политичари, који су последњих 20-25 година објашњавали Бугарима да чим постанемо члан ЕУ, неко ће нам давати паре, а ми ћемо једноставно да живимо свој живот. Или пак чим постанемо члан НАТО-а, неко други ће нас бранити. Укинуто је регрутовање, нешто што Грчка и Турска нису урадиле иако су чланице Алијансе, а скандинавске државе – Финска, Норвешка и Шведска су вратиле регрутно војско, док га Данска никада није ни укидала.“
Очекујте и други део интервјуа са министром одбране Красимиром Каракачановим, који је посвећен проблемима на Балкану, са којима ћемо бити суочени и у новој 2020. години.
Превод: Александра Ливен
Фотографиja: БГНЕСДосадашњи почасни лидер Покрета за права и слободе (ДПС) Ахмед Доган, који је покрет основао 1990. године, и људи око њега више нису део ДПС-а. Ово је изјавио председник парламентарне групе ДПС-а Дељан Пеевски. „Они више нису у ДПС-у, пошто су сада на..
У обраћању страначком активу ДПС-а, почасни председник Ахмед Доган напао је фракцију Дељана Пеевског, иако није директно поменуо име председника парламентарне групе покрета. „Стидим се поступака тог младића. Њихов главни циљ је да учине све како..
Не мислим да ће Северној Македонији тон који у последње време користи помоћи да постане део ЕУ. Нови преговори не долазе у обзир. Направили смо довољно компромиса са својим националним идентитетом и они једноставно морају поштовати захтеве ЕУ, изјавио је..