„Нека Рождество Христово буде благодатно, спасоносно, а предстојећа Нова Година – благословљена, радосна, са много здравља и успеха. И тако да буде за сваког човека!“ То је Архимандрит Пахомије, ректор Софијске духовне семинарије „Свети Јован Рилски“ пожелео аудиторијуму Радијо Бугарске. Разговарамо са њим и са двојицом ученика школе о најсветлијем хришћанском празнику – Рождеству Христовом, о којем, према нашем саговорнику, треба да мислимо „као делу које је сам Господ Исус Христос извео, оваплоћујући се и постајући човек и долазећи на земљу да донесе Спас људском роду“. О дуговечним хришћанским вредностима, које прате господње празнике, архимандрит Пахомије каже да су изузетно важне и темељне:

„Ми говоримо о Рождеству Христовом више од 2.000 године. Отада датира и учење Христа, са којем су живеле генерације пре нас, поштујући хришћанске врлине. Због тога можемо да будемо мирни да оно даје добар плод. Свакако, зависи у којој мери човек може да људски испуни све врлине, јер је Господ истовремено савршени Бог и човек, и туђ је само и једино нашим гресима. А ми смо слаби људи и више пута склизнемо у грех, у свој властити понос, у немоћ, у страст. И нама је потребно смирење да бисмо добили Божју благодат која да нас подржи. Изузетно важно је и то да се бугарски народ сачувао за време 500-годишњег ропства управо захваљујући Христовим врлинама и истинама, што је немало чудо.“

Архимандрит Пахомије наводи да данас веома изопачујемо хришћанске вредности, те их замењујемо хуманим и разним другим идејама, иза којих кријемо личне интересе. „А када хришћанске врлине прате јеванђеоско учење, увек радимо све у име Бога и Спаса.“ А нема Спаса без смирења.

„Смирење је изузетно важно, – наставља наш саговорник. – У Светом писму стоји да Господ даје благодат смиренима. Без Божје благодати, тешко бисмо могли да направимо било шта у нашем животу. И то треба да знају људи који не верују. Они сматрају да својим знањима, искуством, снагом могу да нешто ураде. Али треба да знају да се све ради уз Божју помоћ, Божјом вољом. Без Божје благодати тешко бисмо могли да се снађемо, а благодат се даје човеку у зависности од његовог смирења. Колико је човек смиренији, толико већи ће бити његов духовни успон. Наравно, пример смирења нам даје сам наш Господ Исус Христос, који нам је својим доласком на земљу, међу људима, показао највеличанственију ствар – смирење. Сам Господ се оваполотио међу људима и постао човек да би нам дао пример и својим страдањима на крсту даровао нам искупљење. То је пример смирења којем сви ми, верници хришћани тежимо, у зависности од своје снаге да будемо Њему слични.“

Као дете Филип Загорски је сматрао да је Рождество Христово празник, који окупља читаву породицу и повезивао га са радошћу даривања поклона. Данас, као ученик 10. разреда Софијске духовне семинарије је променио свој став:

„Рождество Христово је благодатни празник, када треба да се покајемо за наше грехе, да постимо, да се исповедамо и да се причестимо. Потребне нам су и хришћанске врлине за спас душа наших. Једно од обележја хришћанства је и смирење преко којег Божја благодат спасава људе.“

Мирослав Димитров такође учи у 10. разреду Семинарије. За његасмирење је основ сваке врлине. А највећа од њих је када човек врши добра дела и не очекује награду за то, како не би изгубио вредност онога што је учинио.

„Рождество Христово је први корак ка спасу људске душе, – наставља Мирослав. – И то је веома важно, без обзира што га људи у једној или другој мери ниподаштавају. Најважније је да човек схвати истину да бисмо без рођења Христоса и даље живели у тами и не бисмо се могли спасити.“

Превод: Александра Ливен